Hrvatska uvodi socijalnu penziju?

Hrvatsko ministarstvo rada i penzijskog sistema priprema novi zakon o socijalnoj penziji ili, kako će se verovatno u Hrvatskoj zvati – nacionalna mirovina.

Socijalna penzija je pojam koji je kod nas odomaćen iako Srbija ne poznaje ovu vrstu naknade. U pitanju je socijalno davanje, a ne isplata na osnovu uplaćivanja doprinosa u penzijski fond. Kako je reč o socijalnom davanju za najstarije građane, uglavnom je prihvaćen deo pojma – „penzija“. „Socijalna“ jer je socijalno davanje za najstarije, „nacionalna“ jer nacija brine o najstarijima na taj način.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Kako je trenutna granica treću dob u Evropskoj uniji 65 godina, ono što je izvesno jeste da bi pravo na ovo socijalno davanje imali građani Hrvatske stariji od 65. Sve ostalo je na razmatranju, ali se pretpostavlja da bi predlog zakona već u januaru ili februaru 2020. godine trebalo da se nađe na dnevnom redu hrvatske vlade.

Nacionalne mirovine
Kada, ko i koliko?

Ukoliko se donese, zakon o nacionalnim mirovinama bi trebalo da počne da se primenjuje od početka 2021. godine.

Ovo socijalno davanje biće namenjeno državljanima Hrvatske starijim od 65 godina koji najmanje 20 godina bez prekida imaju prebivalište u ovoj državi. Namenjeno je osobama koje nisu stekle pravo na penziju, tj. nemaju 15 godina radnog staža. Trebalo bi, međutim, da se utvrdi još jedan uslov – uslov koji je u vezi sa materijalnim stanjem osobe.

Takođe, narednih dana će se razmatrati i koliko novca bi osoba koja ostvari ovo pravo trebalo da dobija mesečno.

Predlog koji se najčešće spominje jeste da nacionalna mirovina iznosi 800 kuna (oko 12.600 dinara). Kako piše hrvatski portal Treća dob, potrebno je da se utvrdi iznos koji će biti veći od socijalne pomoći, ali i manji od zagarantovane starosne penzije.

Osoba koja živi sama, a nije radno sposobna, ima pravo na minimalnu naknadu od 920 kuna (oko 14.500 dinara). U Hrvatskoj, od 72.000 osoba koje primaju ovu socijalnu pomoć, 8.000 je starije od 65 godina. Ako bi primali nacionalnu mirovinu, izgubili bi pravo na socijalnu pomoć. Dakle, primali bi 120 kuna manje.

Takođe, prema važećem zakonu u Hrvatskoj, najniža zagarantovana starosna penzija iznosi 1.020 kuna (oko 16.100 dinara). Bilo bi nepravedno da socijalno davanje bude veće od iznosa koje su, izdvajanjem doprinosa tokom 15 godina, sebi obezbedile osobe sa minimalnom starosnom penzijom. Ono što je bitnije za državu, ovakav potez bi i demotivisao one koji treba da uplaćuju doprinose do minimalnog uslova.

Tri opcije

Prema procenama hrvatskog Državnog zavoda za statistiku, penziju ne prima oko 59.000 starijih od 65 godina. Međutim, većina njih raspolaže određenim prihodima i imovinom, pa ne bi stekli pravo na nacionalnu mirovinu.

U zavisnosti od kriterijuma koji bude usvojen, socijalnu penziju bi primalo između 8.000 i 22.000 građana Hrvatske. Razmatraju se tri opcije imovinskog kriterijuma:

Prva bi bila imovinski cenzus koji je uveden pre nekliko godina u Hrvatskoj. Proveravao bi se imovinski cenzus osobe koja prima nacionalnu mirovinu.

Druga opcija podrazumeva proveru ne samo imovine osobe koja konkuriše za ovo socijalno davanje, već i članova domaćinstva u kom živi.

Treća opcija jeste da se ne proverava samo imovinski već tzv. dohodovni cenzus osobe. Dakle, ne bi se proveravala vrednost imovine, već svih dohodaka koje osoba prima, a koje ne smeju da pređu određeni nivo koji periodično određuje hrvatska vlada.

Izvori: Treća dob, HRT
Fotografija: Stari drveni brod u Hrvatskoj, Martin Vorel

Podsećamo: