Fiskalni savet: Malo verovatne procene Vlade o padu inflacije u 2024.

Malo su verovatne procene Vlade Srbije o padu inflacije u 2024. godini, ocenio je Fiskalni savet. Visoka inflacija najviše pogađa socijalno ugrožene stanovnike. A Vlada, međutim, na ovaj gorući problem nije reagovala na odgovarajući način.

Ilustracija: Rawpixel

Malo je verovatno da će u 2024. doći do snažnog oporavka privrednog rasta kakav predviđa Vlada Srbije, niti do snažnog usporavanja inflacije, procenio je Fiskalni savet.

„Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini 2023. iznosio je svega 1,3 odsto, a i to je dobrim delom bilo posledica jednokratnih činilaca poput oporavka poljoprivrede od suše (rast poljoprivrede od oko 10odsto) i rasta proizvodnje električne energije od oko 15 odsto (usled poređenja s niskom bazom iz 2022. i povoljne hidrološke situacije zbog koje je proizvodnja iz hidroelektrana ostvarila rast od 40 odsto)“, naveo je Fiskalni savet u Mišljenju na Revidiranu Fiskalnu strategiju za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu.

Usled toga, ali i činjenice da će 2024. verovatno biti još jedna godina usporenog globalnog privrednog rasta, Fiskalni savet smatra da je bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024. od 2,5 do 3 odsto.

Povodom procene Vlade Srbije da će se inflacija iduće godine pasti na 4,9 odsto, Fiskalni savet je naveo da je, uzimajući u obzir da će do kraja 2023. doći do povećanja akciza od 8 odsto, do povećanja cena električne energije i gasa (8 odstoi 10 odsto), ali i to da će se voditi ekspanzivna fiskalna politika koja podstiče rast cena (neselektivna isplata sredstava za decu i penzionere i druge isplate), bilo realističnije planirati prosečnu inflaciju na oko 6 odsto.

„Revidirana fiskalna strategija predviđa dalje postepeno uravnotežavanje budžeta, ali bez većih (i potrebnih) reformi javnih finansija“, ukazao je Fiskalni savet.

Procenjeno je da su fiskalni deficit i javni dug definisani u dobrom smeru jer je predviđeno postepeno smanjivanje deficita s planiranih 2,8 odsto BDP-a u 2023. na 2,2 odsto u 2024, pa na 1,5 odsto u 2025. i u 2026. godini, a učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje – sa 53,3 odsto (kraj 2023. godine) na 50 odsto (kraj 2026. godine).

Međutim, kako je ocenio Fiskalni savet, osim nesporne i Strategijom prepoznate potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom, Srbija ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni, kao što su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta, zdravstvo.

„U poslednjih nekoliko godina veliki deo fiskalne politike u Srbiji ne vodi se na predvidiv i strateški promišljen način. Umesto toga, mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza, javne rasprave, pa čak i mimo standardnih budžetskih procedura, a za njihovo finansiranje obično se koristi tekuća budžetska rezerva“, naveo je Fiskalni savet.

To se, kako je ukazano, dobro vidi kad se Revidirana strategija koja je napravljena u septembru uporedi s njenim nacrtom iz maja 2023. godine.

„Prilično velike razlike u pojedinim segmentuima su uglavnom posledica toga što je Vlada u kratkom periodu između dve Strategije usvojila čitav niz važnih mera koje nisu bile predviđene ni Zakonom o budžetu ni tek usvojenim Nacrtom strategije, kao što je vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija, pa onda povećanje akciza kako bi se deo novih rashoda kompenzovao“, naglasio je Fiskalni savet.

Vlada socijalne probleme ne rešava adekvatno

Narasli socijalni problemi, kako je predložio Savet, trebalo bi da se rešavaju na sistematski, trajan i fiskalno odgovoran način što Strategija ne prepoznaje.

„Visoka inflacija koja je najviše izražena u rastu cena hrane i energije snažno pogađa socijalno najugroženije stanovnike Srbije koji za ove proizvode odvajaju najveći deo svojih primanja. Vlada, međutim, na ovaj gorući problem nije u prethodnim godinama reagovala na odgovarajući način“, upozorio je Fiskalni savet.

Podseća se da je Fiskalni savet više puta isticao da isplata novčane pomoći građanima koja ne uzima u obzir nivo njihove socijalne ugroženosti nije opravdana mera socijalne politike i da bi s ovom praksom trebalo prestati.

„Ne samo zato što sredstva dobijaju i oni kojima ovakva pomoć nije potrebna, već i zato što se jednokratnim merama ne može trajno poboljšati životni standard socijalno ugroženih građana, što bi trebalo da je osnovni cilj dobre socijalne politike. Nažalost, ni nova Strategija ne donosi sistemska rešenja za aktuelne probleme u sferi socijalne zaštite, što ocenjujemo kao jedan od njenih najvećih propusta“, naveo je Fiskalni savet.

Strategijom se, kako je ukazano, ne planira ni sistemsko reformisanje oporezivanja prihoda od rada koje bi, između ostalog, išlo u smeru povećanja progresivnosti i poreskih oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva. To bi, da je u programu Vlade, dalo važan doprinos smanjenju nejednakosti u Srbiji.

Takođe, Strategija fiskalne politike se ne bavi problemom manjka stručnih kadrova u državnom sektoru koji preti da umanji kvalitet javnih usluga, pre svega usled loše uređenog sistema zarada i zaposlenosti.

Fiskalni savet ima zamerke i na to što je u Strategiji dat samo ukupan iznos planiranih javnih investicija u narednim godinama, a nema podataka o tome koji su najveći investicioni projekti države koji će se sprovoditi, po kom kriterijumu su odabrani i koliko se sredstava za svaki od njih planira.

Nije objašnjeno ni zašto se javne investicije smanjuju u periodu 2024-2026. na 6,7 odsto BDP-a, a u trogodišnjem periodu pre toga iznosile su u proseku 7,4 odsto BDP-a.

Izvor: Ekapija