Faze Alchajmerove bolesti (4)

U 5. fazi stanje postaje prilično očigledno i ozbiljno. Ovde stvari mogu postati „gadne“ za one koji brinu o obolelom, a za većinu pacijenata sa Alchajmerom frustracija postaje ogromna.

 

Faza 5: Umereno ozbiljno kognitivno oštećenje

(Umerena ili srednja faza Alchajmerove bolesti)

Ovde stanje postaje prilično očigledno i ozbiljno. Ovde stvari mogu postati „gadne“ za one koji brinu o obolelom, a za većinu pacijenata sa Alchajmerom frustracija postaje ogromna.

U ovoj fazi dolazi do velike uznemirenosti. Ljudi su svesni da ne funkcionišu normalno i prirodno je da ih to čini ljutim. Često svoj bes iskaljuju na osobi ili osobama sa kojima se osećaju najsigurnije – na svom partneru/partnerki ili na odrasloj deci. Na onima koji se staraju o njima.

Osoba sa Alchajmerovom bolešću imaće velike rupe u sećanju. Ljudima u ovoj fazi bolesti često je potrebna pomoć u svakodnevnom životu. Ovde već ne možemo da se „vadimo“ na to da imamo pomalo „umetnički“ mozak. Sada moramo da se suočimo sa činjenicom da patimo od demencije, moguće tipa Alchajmer.

Ljudi u ovoj fazi često ne mogu da se sete svoje adrese ili broja telefona. Možda ne mogu da se sete u kojoj školi su maturirali, mogu da se zbune ne samo oko datuma (što se mnogima dešava) već i oko toga koje je godišnje doba. Imaju problema i sa lakšom aritmetikom kao što je oduzimanje po dva broja počev od broja 20.

Često im je potrebna pomoć da se obuku adekvatno za određene prilike, pa čak i u skladu sa vremenskim uslovima. Američko Udruženje za Alchajmer kaže da u fazi 5 ljudi često zadrže „znatno znanje o sebi“, kao npr. znaju svoje i imena svoje dece. Njima, takođe, generalno, još uvek nije potrebna pomoć kod obedovanja i odlaska u toalet.

2 komentara

  • Poštovani, izvinite ali moram početi ovako: SVE, ali baš sve o Alchajmeru znam (nisam stručnjak, da ne mislite da sam pretenciozna ali sam informisana maksimalno a i „prošli smo tu priču“ sa majkom mog muža) ali sam bez obzira na informisanost – nemoćna.
    Naime, moja je majka sad bolesna, dijagnoza Alchajmer i ja sam nemoćna da pomognem. Znam da stručnjaci kažu, i sama sam svesna da je najhumanije i jedino rešenje dom za stara lica ali nemamo finansijsku podlogu za to. Otac i majka žive u kući na 35km od Beograda sami, ja u Beogradu, moja sestra na Avali. Sestra ne radi i ona ima stečenu epilepsiju (već 20 godina) a ima već i druge zdravstvene probleme koje donose godine (1963. godište je).
    Ja još uvek radim i jedina sam u moj petoćlanoj porodici (troje dece imam), muž je ostao bez posla u 58. godini života. Prema svemu tome, finansijski je prolem što ne možemo mamu u dom, ne postoji konstantni priliv od kojeg možemo priuštiti ( kako mi ovo „priuštiti“ zvuči kao da treba nešto životno lepo da uradimo). Očaj… ne vidim rešenje…

    Odgovori
    • Poštovana,
      Nismo ni mi pretenciozni, ali dosta toga znamo i o Alchajmeru i o demenciji. I znamo da nikakvo znanje ne pomaže kada se osoba nađe u situaciji u kojoj ste Vi sada. I kad god dobijemo ovakav komentar, kad god saznamo za ovakvu priču, mi osetimo i sami očaj i nemoć. Jer znamo da bez novca nema pomoći. Šta da Vam kažemo, kako da Vam odgvorimo. Ne znamo.
      Portal Penzin se svim silama zalaže za otvaranje dnevnih centara za dementne osobe. Srbija bi morala da ima ovakve ustanove koje bi makar malo olakšale starateljima. Ne vidimo da ima sluha, želje da se ovako nešto uradi. Nadamo se da će se stvari promeniti. Zato i radimo na ovakvom portalu. Vama, kao i drugima koji trenutno imaju osobu sa demencijom u porodici, ovo ne znači skoro ništa. Jer, Vama je pomoć urgentno potrebna. Znamo. Sve znamo, samo ne znamo kako da Vam pomognemo. I strašno nam je žao zbog toga.

      Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *