Dušan (Niš): Svakodnevlje u Toplici

Drugo mesto u kategoriji “Najbolja putopisna pesma” konkursa za najbolje putopise starijih osoba “Draganova nagrada” 2018. godine.
Ova pesma je objavljena i u publikaciji “Riznica sećanja” koju je objavilo UG “Amity – Snaga prijateljstva“.

Isto je brdo
skoro je isti put –
ali ja sam star


Pun mesec –
senke kao u snu
u podnožju šume


Jutro na selu –
sjaj rose na detelini
i duge uši zeca


Majsko zelenilo
mrak čini još gušćim –
sev munje u daljini


Groblje predaka –
moj povratak većina
ne primećuje


Zvonar je
odavno pustio uže –
sad brda zvone


Svaka kap rose
duša dragog predaka –
jutro sećanja


Umor me stiže –
bistre se ispod oraha
davne uspomene


Žuta strnjišta –
jedno jato ptica sleti
drugo uzleti


Odoše oblaci –
duga i čisto nebo
melem za oko


Okraćali dani
zgusnuli noć i zebnju –
starac u osami


Veština ruke –
brus munjevito klizi
po sečivu kose


Belinu snega
starica prekri pepelom –
lete varnice


Na horizontu
suton se obznanjuje –
ptice u preletu


Noć lagano
zori ustupa mesto –
prvi petlovi


Tužne oči psa-
po celom telu
ožiljci života


Nebo i zemlja
u strasnom poljupcu –
jutro puno magle


Voz prolazi
dve koze sve više
zatežu užad


Mesečina –
zagrlile se senke
duda i oraha


Put me vodi
kraj oronulih straćara –
ruže ipak mirišu


O granu šljive
obešena košulja –
čovek u hladu


Zasečena lubenica
sama se dalje deli –
slatko pucketanje


Prolećni lahor
učinio svoje – svuda
radost cvetanja


Ptičji let
nestaje u obzorju –
sunce zalazi


More beline –
višnje u punom cvatu
poljima Toplice


Pijanac u pratnji –
verni pas pozlaćen
mesečinom


Posle sahrane
živima i crni oblaci…
ipak daleko


Dosadni ćuk
načinje noćnu tišinu –
minu psovka


Crveni zvončići
nude se kraj puta –
zrele višnje


Mesečev luk –
predivno svetluca
dubok sneg


Kakva tihost –
krila slepog miša
buku prave


Letnji pljusak –
kiša u razgovoru sa
krovom od lima


Žabe krekeću
sve glasnije – starac
pominje kišu


Odoše oblaci –
duga i čisto nebo
melem za oko


Čekam da zmija
bilo kuda otpuzi –
staza u šumi


Lovci ćutljivi –
u rančevima im samo
ulovljen mrak


Dečak bi trn
da ostavi – trn ne pušta
rukav dečaka


Napuštena kuća –
u dvorištu jorgovani
još uvek cvetaju


Rano proleće –
nabujala reka čisti
ljudski nemar

Dušan Mijajlović Adski, 65 godina
pesnik
Niš
Fotografija:
Višnje, Jingoba za Pixabay