Stariji koji čekaju u hitnoj pomoći osam i više sati, u većoj su opasnosti od delirijuma. Samim tim, ove starije osobe ostaju duže na bolničkom lečenju.
Od ukupnog broja starijih osoba koje su provele osam i više sati u službi hitne pomoći, 12 odsto doživi delirijum. Ovo je pokazalo istraživanje koje je objavljeno u časopisu British Medical Journal.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Mere za sprečavanje i otkrivanje ovog problema treba poboljšati, kaže profesor Marsel Emon sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Laval, vodeći autor istraživanja.
Delirijum predstavlja prolazno ometanje svesti, pažnje, orijentacije, pamćenja, mišljenja i percepcije, navedeno je u saopštenju Univerziteta.
- Podsećamo na članak: Naučite šta je delirijum, mogli biste spasiti nečiji život
„Delirijum uopšte nije naivna stvar“, objašnjava Marsel Emon. Osobe u delirijumu mogu početi da se ponašaju opasno po sebe i svoju okolinu. Neke među njima odbijaju da sarađuju po pitanju zdravstvene nege do te mere da ugrožavaju ne samo svoje zdravlje već i život.
Epizoda konfuzije može da traje od nekoliko sati do nekoliko dana, i može da dovede do trajnih posledica.
Profesor Emon i njegove kolege proučavali su slučajeve 338 osoba starijih od 65 godina koje su čekale najmanje osam sati u hitnoj službi neke od četiri bolnice u kanadskoj provinciji Kvebek. Oni su imali, u proseku, 77 godina i bili su ili nezavisni ili poluzavisni.
Koristeći redovne skrining testove, naučnici su utvrdili da se učestalost ovog problema kreće od osam do 20 odsto u zavisnosti od toga koliko je određeni slučaj bio hitan, u proseku 12 odsto.
Pacijenti koji su imali epizodu delirija bili su za 4,4 dana duže u bolnici u odnosu na one koji nisu bili u delirijumu.
„Ljudi stari 75 i više godina glavni su korisnici hitne službe, te bi zdravstvenu negu trebalo prilagoditi njihovim specifičnim potrebama, pre svega unapređujući prevenciju i otkrivanje slučajeva delirijuma u službi hitne pomoći.“
Pet minuta dodatne pažnje – nekoliko dana bolničkog lečenja manje
„Delirijum se može sprečiti pomoću adekvatne hidratacije i obezbeđivanjem stalnog kretanja pacijenata“, objašnjava Emon.
Pored toga, moguće je identifikovati osobe sa mentalnom konfuzijom pomoću testova. Rano otkrivanje omogućava brzu intervenciju koja umanjuje ozbiljnost, trajanje i posledice delirijuma.
„Ove testove bi trebalo integrisati u rutinske zadatke hitnih službi“, smatra Marsel Emon.
„Ako se pomoću nekoliko minuta dodatnog rada može izbeći nekoliko dana hospitalizacije pacijenta, onda je to dobro investirano vreme.“
Izvori: Université Laval, British Medical Journal
Fotografija: Marcelo Leal zaUnsplash
Podsećamo i na tekstove:
–Akutnu mentalnu konfuziju ne treba mešati sa demencijom
– Ako nije Alchajmer, šta bi moglo da bude?