Dug život učinio je ljude čovečnim (1) – Prvi ljudi stariji od 30

Dug život učinio je ljude čovečnim (1) – Prvi ljudi stariji od 30

Ljudi su pre 30.000 godina našli načina da stare zadrže pored sebe – i tada je čovečanstvo počelo da napreduje

IlustracijaFilm Alekse Gajića – Uspon i pad umetnosti

Osnovna struktura ljudskih zajednica promenjena je dva puta u toku evolucije. Drugi put, to se desilo pre 150 godina kada je, u većem delu sveta, životni vek postao duplo duži. Prvi put, to se desilo u vreme paleolita, verovatno pre oko 30.000 godina. To je doba kada su u suštini „izmišljeni“ stari ljudi.

Kroz čitavu istoriju hominida, bilo je izuzetno retko da pojedinci žive više od 30 godina. Paleoantropolozi proučavaju zube da bi procenili koliko je godina hominid imao kada je umro. Antropolog Rejčel Kaspari sa Mičigenskog univerziteta koristila je zube da odredi odnos starih i mladih ljudi kod australopiteka koji su živeli od pre 3 miliona do pre 1,5 milion godina, ranih homo vrsta od pre 2 miliona do pre 500.000 godina i neandertalaca od pre 130.000 godina. Stari ljudi („star“ ovde znači – izvinite – stariji od 30 godina) činili su zanemarljivo mali deo populacije.

Poredeći taj odnos sa modernom ljudskom vrstom iz gornjeg paleolita, pre oko 30.000 godina, zaključila je da se odnos promenio – bio je dvaput više odraslih koji su umrli nakon 30. godine od onih koji su umrli mladi. Gornji paleolitik je doba kada su moderni ljudi zaista napredovali. To je vreme kada je populacija procvetala i kada su ljudi stvarali složena umetnička dela, koristili simbole i naselili čak i negostoljubive oblasti.

Kaspari kaže da nije biološka promena ta koja je omogućila ljudima da žive više od 30 godina. Kada je uporedila druge populacije neandertalaca i homo sapiensa koje su živele u isto vreme i na istom mestu, dve različite vrste imale su sličan odnos starih ljudi, što ukazuje na to da promena nije bila genetska.

Promena je bila kulturološka. Nešto u vezi sa tim kako su ljudi živeli omogućilo im je da prežive do starosti. Način na koji su dolazili do hrane ili je skladištili ili kako su gradili skloništa, ko bi to znao. Sve to je izgubljeno. Otprilike, sve što imamo od njih su zubi. Međutim, jednom kada su ljudi našli način da stare ljude zadrže pored sebe, sve se promenilo.

Laura Helmut, Slate Magazine

Ostali tekstovi iz serijala:


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *