Depresija se leči i druženjem sa prijateljima

Depresija se leči i druženjem sa prijateljima

Depresija je jedan od veoma čestih, ali retko lečenih, čak i retko spominjanih problema starijih ljudi. Ona, međutim, povlači sa sobom niz drugih problema i pogoduje razvoju bolesti. Zato su rezultati ovakvih istraživanja veoma značajni. Oni ukazuju na to da naše angažovanje oko starijih, vreme provedeno sa njima i podsticanje da oni provode vreme sa drugim ljudima, znači mnogo za njihovu dobrobit.
Istraživanje o kome ovde pišemo tiče su ljudi uopšte, ne samo starijih.


Fotografija iz teksta:
Prijateljstvo dugo sedam decenija, slavi se svakog poslednjeg utorka u mesecu
Verovatno jedan od najboljih primera pozitivnog delovanja druženja


Depresivnim ljudima verovatno nije stalo do druženja, ali dobro provedeno vreme sa prijateljima može da popravi raspoloženje, zaključak je novog istraživanja.

„Upravo bi društvene aktivnosti – pozitivna, svakodnevna iskustva koja uključuju druge ljude – najverovatnije mogle da poprave raspoloženje onih koji se bore sa depresijom“, kaže Liza Star, docent na katedri za psihologiju Univerziteta u Ročesteru.

…Ako možete da pomognete depresivnim ljudima da se potrude oko sticanja pozitivnih iskustava – uprkos njihovoj slaboj motivisanosti da to učine, njihovo raspoloženje bi moglo da se poboljša.

Rezultati istraživanja, zasnovani na događajima iz stvarnog života, u suprotnosti su sa prethodnim laboratorijskim studijama koje su ukazivale na to da su raspoloženja ljudi sa depresijom relativno neosetljiva na pozitivne stimulanse. Drugim rečima, kada depresivni ljudi dožive pozitivan događaj u laboratoriji, kao što je dobijanje finansijske nagrade, malo je verovatno da će se njihovo raspoloženje značajno poboljšati.

Suština je u činjenici da laboratorijska istraživanja često ne mogu da prenesu postavke iz stvarnog života. Novo istraživanje, objavljeno u Journal of Clinical Psychology, jedno je od sve većeg broja istraživanja koja proučavaju kako događaji iz stvarnog života, sa neposrednim značajem za učesnike istraživanja, utiču na njihovo raspoloženje.

Istraživači su želeli da saznaju da li se ljudi sa visokim nivoom depresije osećaju bolje kada im se dešavaju lepe stvari. Odgovor je jednostavan – Da.

Isto važi i u slučajevima kada je u pitanju iščekivanje da se dese dobrih stvari.

„U skladu sa prethodnim podacima, otkrili smo da je manja verovatnoća da ljudi sa višim nivoima depresije predvide da će sutrašnji dan doneti i pozitivna iskustva“, kaže Star.

„Kada, međutim, imaju trenutke očekivanja pozitivnih sutrašnjih događaja, to je povezano sa smanjenjem depresivnih simptoma u toku dana.“

U istraživanju je učestvovalo 157 odraslih osoba od kojih je dve trećine imalo blage, umerene ili ozbiljne simptome depresije. Preostala trećina nije imala simptome, što je naučnicima omogućavalo da ispitaju da li nivo simptoma depresije menja način na koji ljudi reaguju na pozitivna iskustva.

Ispitanici su dve sedmice vodili online dnevnik u koji su beležili svoje raspoloženje u odnosu na nedavne i očekivane pozitivne događaje u svojim životima – kao što je vreme provedeno sa prijateljima ili vežbanje. Osobe sa višim nivoom osnovne disforije*, to jest , one osobe koje su prijavile više nivoe simptoma depresije na početku istraživanja, pokazale su snažniju povezanost između dnevnih oscilacija raspoloženja, naročito kada je u pitanju popravljanje raspoloženja usled kontakta sa ljudima.

Uopšteno govoreći, manja je verovatnoća da osobe koje su depresivne predvide pozitivna iskustva sutrašnjeg dana. Međutim, onda kada ih očekuju, oni doživljavaju veće smanjenje depresivnog raspoloženja.

„Zaključci mogu imati veoma značajan uticaj na lečenje i posebno su kompatibilni sa načinom lečenja koji se zove ‘aktivacija ponašanja’, što ukazuje na to da ako možete da pomognete depresivnim ljudima da se uključe u sticanje pozitivnih iskustava, uprkos njihovoj slaboj volji da to učine, onda njihovo raspoloženje može da se popravi“, objašnjava Star.


* Disforija je blaži oblik depresivnog poremećaja


Izvor: University of Rochester

Neki od tekstova o depresiji koji bi vas mogli zanimati:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *