Uzmeš, vratiš, pa vraćeno nazoveš povećanjem

Uzmeš, vratiš, pa vraćeno nazoveš povećanjem
Slika: transparent sa protesta penzionera 2016. U prvom planu pitanje: Ko troši naše penzije? U pozadini, pod kupolom Skupštine, možda leži odgovor.

Sa najviših instanci u Srbiji, od početka maja, govori se o skorom, nikad većem povećanju penzija i plata u javnom sektoru.
Kao i mnogi čitaoci Penzina na društvenim mrežama, tako su i sagovornici Radija Slobodna Evropa izrazili nevericu ili čak ljutnju. Jer, kada neko vraća deo uzetog, cinično je da to nazove povećanjem.

„Sve su to prazna obećanja“, kaže penzioner Petar Jovanović iz Priboja na obećanje koje je došlo sa samog državnog vrha Srbije a o višim platama i penzijama do kraja godine.

Naime, na Međunarodni praznik rada, odlazeći premijer Srbije i izabrani predsednik države Aleksandar Vučić obećao je značajno povećanje zarada i penzija, najveće do sada, kako se izrazio, pri čemu se zapravo ne radi ni o kakvom povećanju, već o tranši vraćanja novca koji je Vlada, kroz smanjenje plata i penzija, uzela pre dve i po godine.

„Godinama i godinama unazad slušamo sve iste priče, možda i laži, teško je živeti u ovo sadašnje vreme“, nastavlja Petar Jovanović u odgovoru na pitanje Radija Slobodna Evropa veruje li Vučićevom obećanju.

Njegov sugrađanin Srećko Cvetković, takođe penzioner, izražava nešto više optimizma:

„Da, ubeđen sam da će doći do povećanja, doduše, povećanje od dva-tri procenta neka finansijska injekcija za penzionere i nije, ali, eto, nešto se dešava. To povećanje čovek može da oseti samo ako bi se povećanje vršilo svakih šest meseci“, kaže ovaj penzioner.

Uprkos obećanjima boljeg života kojima ih vladajuća elita već dugo zasipa, pet godina poklonjenog poverenja premijeru Aleksandru Vučiću i njegovim partnerima umesto boljeg standarda, donele su konstantno povećavanje nameta, poreza i taksi. Pri tome, protivustavno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru vlast je pravdala time da bi država bankrotirala da to nije učinila.

Premijer/izabrani predsednik Vučić sada najavljuje znatno povećanje plata u javnom sektoru i penzija i poručuje da će iduće godine ono biti još veće:

„Biće značajnije nego do sada, znači, iz našeg ugla veliko, a iz ugla našeg naroda nikako nije dovoljno, ali svakako najveće do sada.“

A ministar za rad u Vladi Srbije Aleksandar Vulin dodaje:

„Povećaće se ranije nego što smo očekivali, dakle, povećaće se već u ovoj godini, a ne, po obračunu – iduće godine.“

Odlazeći premijer nije precizirao procenat povećanja, rekao je samo da je u martu prosečna plata u Srbiji bila 391 evro, a da pre kraja godine treba da bude 430 do 440 evra.

Izjavio je da je suficit budžeta u prva četiri meseca ove godine iznosio 10,7 milijardi dinara, umesto, predviđenog deficita od 53,5 milijardi koji je bio dogovoren sa Međunarodnim montetarnim fondom (MMF), tako da, kako je rekao, „imamo bolje rezultate za 64,2 milijarde, ili za oko 520 miliona evra, od onoga što smo prihvatili u Skupštini, a što je pozdravio i MMF koji je učestvovao u pravljenju budžeta“.

Napomenuo je i da se razmišlja o daljem povećanju minimalne cene rada, koja je, podsetio je, sa 121 povećana na 130 dinara po satu rada, a namera je da se još poveća, ali mora da se razgovara i sa poslodavcima, na Socijalno-ekonomskom savetu.

Povodom vraćanja dela plata i penzija najavljenoj za ovu godinu Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da resorno ministarstvo mora u tom pogledu igrati otvorenu igru sa jasnim računima:

„Ono što bi ekonomski, ali i u sociološkoj ravni, jedino bilo ispravno, jeste da Ministarsvo finansija na temelju realnog umanjenja prihoda i dohodaka građana koji su podneli teret stabilizacije, sada to sukcesivno i fazno vrati. To umanjenje plata i penzija bila je vrsta kupovine vremena da bi se izbegla najteža ekonomska situacija koja je mogla da snađe zemlju. Mislim da bi Vlada u tom smislu trebalo da igra potpuno otvorenu igru sa jasnim računicama: koliki je de facto bio doprinos svih koji su trpeli od smanjenja penzija i plata u javnom sektoru – a onda mora projektovati fazno povećanje, odnosno, vraćanje toga što je uzela, na način da to bude potpuno jasno i onima kojima novac treba vratiti, ali da budu jasne i reperkusije toga na budžet#, kaže Đukić.

Sagovornik Radija Slobodna Evropa insistira na jasnim projekcijama zato što je, kako navodi, do sada to rađeno na osnovu onoga što je, iza zavese, zahtevao MMF. Dodaje da to nije ništa sporno, s obzirom na to da je MMF to zahtevao u kontekstu opšteg stanja u zemlji.

„Ako se sada već projektuje rast od tri odsto BDP-a, onda se mora naći mehanizam da ti koji su podneli glavni teret stabilizacije u narednom periodu dožive povećanje, odnosno, vraćanje plata koje neće biti linearno“, naglašava Đukić i objašnjava zašto je protiv lineralnog vraćanja plata.

„Postoji deo javnog sektora koji apsolutno nije trpeo. Uzmite, na primer, Elektroprivredu Srbije, koju ja takođe tretiram kao deo javnog sektora. To je vrlo neracionalna kompanija, sa prosekom plata od 80.000 dinara, u kojoj se sporo odvijaju strukturne promene. Svaka linearnost bi, kad ovakve slučajeve imate na umu, bila pogubna. Zato smatram da oni koji su podneli najveći teret moraju imati mnogo veći procenat povećanja, kako bi se tim ljudima vratilo to što im je uzeto, u odnosu na neke strukture kod kojih možda i ne treba da dođe do povećanja“, iznosi argumente Đukić.

Na pitanje novinara Radija Slobodna Evropa šta misli o stavu Fiskalnog saveta Srbije koji je protiv najavljenog povećanja plata i penzija, donekle je rezervisan:

„Ja ne želim da tumačim stavove Fiskalnog saveta, ali mogu da kažem da je njihova obazrivost prirodna s obzirom na to da dubinski poznaju kakvo je poslovanje javnih preduzeća. Mislim da ih na taj stav navodi pre svega strah u vezi sa tim šta se dešava u EPS-u, kao najvećem gigantu u javnom sektoru. Oni, preme tome, žele da izbegnu novi udar koji bi nastupio iz dubioza takvog jednog sektora“, kaže Đukić.


Od novembra 2014. godine, plate u javnom sektoru smanjene su linearno za 10 odsto, dok su penzije veće od 25.000 dinara umanjene po stopi od 22 odsto, a one veće od 40.000 dinara, čak za jednu četvrtinu.

Po računici Ministarstva finansija iz iste godine, smanjenje zarada u javnom sektoru u naredne tri godine trebalo je da donese uštede od 60 milijardi dinara, odnosno 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Reprezentativni sindikati javnog sektora Srbije tada su oštro osudili tu odluku Vlade Srbije kojom se čitav teret ekonomske i finansijske krize prevaljuje na leđa zaposlenih u javnom sektoru i penzionera, dok se istovremeno rebalansom budžeta za političke stranke izdvaja dodatnih 650 miliona dinara.

Mnogo veći efekti postigli bi se, tvrdili su sindikati, uvođenjem 480 milijardi dinara godišnje iz sive ekonomije u legalne tokove, kao i povećanjem naplate poreza i doprinosa, naročito kad je reč o tajkunskim preduzećima, smanjenjem broja nepotrebnih agencija i prestankom zapošljavanja u državnim organima i javnim službama.


Prva „povišica“, tačnije, prva rata vraćanja onog što je vlast građanima, ne pitajući ih, uzela, usledila je u januaru 2016. godine kada su plate u javnom sektoru povećane do četiri odsto, a penzioneri dobili linearno povećanje od svega 1,25 odsto.

Branka Trivić i Danica Gudurić za Radio Slobodna Evropa

7 komentara

  • Šta se dešava sa nadoknadom povraćaja penzija preminulih penzionera…
    Da li će njihovi pravni naslednici imati pravo na tu nadoknadu…
    Kako znamo, ako je preminuli ostavio dugove, naslednici automatski nasleđuju obavezu vraćanja potraživanja, koja naravno, ne zastarevaju niti se mogu otpisati…
    Kada se zahvatolo iz penzija, to je rađeno kao da su penzioneri večiti i nije bitno, da li će im i kada će im biti vraćeno oduzeto…
    Mislim da pravnici moraju malo bolje da protresu Zakone, jer ova odluka ionako nije bila ustavna…
    VRATITI SA KAMATAMA…

    Odgovori
  • Vrhunski cinizam! Neustavnim zakonom otmu deo penzije delu penzionera a onda bez vracanja otetog dela penzija, vodja povecava penzije svim penzionerima za 1%. Sve reforme aktulne vlasti su pocele i zavrsile se na penzionerima!

    Odgovori
    • Poštovana,
      Ne znamo na šta tačno mislite, ali, da ne bude zabune, „smanjene penzije“ nisu vraćene ni vojnim penzionerima. Nikome.

      Odgovori
    • Vojni su tek od skoro dobili 6,57% od 11.06% koliko su dobili svi penzioneri u Srbiji. Vojnima su odbili drugo redovno usklađivanje za 2007 dok to civilnim nisu odbili. Da jesu ne bi dobili 11.06 već samo 3.28%.

      Odgovori
  • Penzioneri su uvek bili ti, koji su spašavali državu od propasti i bankrota. Najava da bi do kraja, ove, 2017 god. moglo doći do povećanja penzija, je, ne samo smešna, nego, tužna i kako neko reče, cinična i uvredljiva. Da ponovim, do kraja godine 2017. Aman ljudi iz vlasti, pa tek smo na početku te 2017 god. Do kraja godine treba izdržati i jednostavno rečeno preživeti. Tim pre što to nije povećanje penzija i plata, nego vraćanje na rate onoga što je protiv ustavno i bespravno ljudima oduzeto. Posebno kategoriji penzionera, jer su oni svoje penzije stekli, uplatom doprinosa iz svoje zarade dok su radili. Dakle, po zakonu stekli pravo na tu penziju. A Ustav jasno kaže, stečeno pravo se nemože remetiti ili menjato, a naročito nemože biti delimično ukidano, kako je u ovom slučaju uradjeno. O tome se Ustavni sud još uvek ne izjašnjava. Zašto ? Zato što nesme priznati načinjenu nepravdu i povredu Ustava. Zato bi najpravničnije bilo da država penzionerima pravo vrati protiv zakonito oduzeto, svakako sa kamatom, jer je to vid pozajmice kao kod banke, pa da za protekli period koriguje penzije, sa tako vraćenom kamatiranom pozajmicom, za procenat rasta troškova života za svaku godinu, pa tek, kad penzionerima sve to namiri, odredi procenat u skladu sa mogućnostima za povećanje penzije. Kod radnika koji još uvek rade, a naročito onih u državnoj upravi i javnim preduzećima čiji je osnivač država, ovo pravilo se ne može primeniti ni u kom slučaju. Jer oni jnoš uvek nisu stekli nikakvo pravo, dakle nemaju stečeno pravo u koje se nesme dirati. Oni imaju klasični radni odnos kod poslodavca, a u ovom slučaju poslodavac im je država koja kao takva (poslodavac) može odlučivati o njihovoj sudbini , dakle o sudbini svojih zaposlenih radnika, u pogledu plate i da im s tim u vezi uredjuje platu bilo naniže ili naviše. Medjutim, suštinsko pitanje, da se ovo o čemu ja govorim neće dogoditi ili će penzionerima vratiti 1 do 2% uzete pozjamici, da ne kažem otetu penziju. Ako su tako zamislili, hvala im unapred, ne treba ni to, penzioneri su do sada preživeli i preživeće i sada, neka daju prosvetnim radnicima, jer će oni uskoro da počnu svoj štrajk jer bliži se kraj školske godine. A pravilo pokazuje da prosvetari uvek štrajkuju pri kraju i na početku školske godine. O zdravstvu više niko i ne brine. Pa smo danas svi bili zaprepašćeni, podatkom Zavoda za javno zdravlja „Batut“-a da svaki deseti gradjanin Srbije nema nijedan svoj rodjeni zub u svojoj glavi. U svamkom slučaju, kad nebi bilo milion i sedamstotina hiljada penzionera u Srbiji, budžet bi bio u najvećem suficitu na svetu. Dakle, penzioneri su državi teret. Tako da nema njih nebi bila izgradjena ni država.

    Odgovori
  • Zaboravio sam da dodam podatak koji je izneo jedan čitalac u svom komentaru jednog dnevnog lista. Verovatno je tačan. Ali i ako nisu najprecizniji podaci. Onda je to sigurno prava slika našeg stanja, koliko smo za desetak godina osiromašili, i ako vlast tvrdi da je njima sve bolje. Što ne sumnjam.
    Radi se o sledećem:
    Zaboravio sam da dodam komentar jednog čitaoca u jednom dnevnom listu. Ako podaci i nisu najprecizniji. Sigurno je da je to naša prava slika života. I ako vlast stalno tvrdi da je njima bolje, što nesumnjam. Precenite i sami da li je istinit, ili približno istinit. Po mome, nikako se ne uklapa u Cicinoj tvrdnji da je kurs dinara veoma stabilan. Za 14 godina pali smo tačno za 100%. Evo tog komentara.
    Док је био Слободан Милошевић 1 DM = 48 динара
    2002.год. 1 евро = 61 динара
    2004.год. 1 евро = 78 динара
    2006.год. 1 евро = 87 динара
    2010.год. 1 евро = 105 динара
    2012.год. 1 евро = 113 динара
    2016.год. 1 евро = 122 динара

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *