Blagostanje ili ludom radovanje?

Blagostanje ili ludom radovanje?

Premijerka Ana Brnabić je u Kruševcu izjavila da će penzije biti povećane od naredne, 2018. godine, za pet odsto, dok će povećanje plata u javnom sektoru biti od pet do deset odsto. Ministar finansija Dušan Vujović je zatim potvrdio da je na sastancima sa MMF dogovoreno povećanje koje će biti precizirano u narednom periodu.

Penzije će od 2018. godine biti uvećane za pet odsto, a penzioneri će dobiti i jednokratnu pomoć od 5.000 dinara u narednih mesec dana. Plate u javnom sektoru rastu za pet do 10 odsto. Ministar Dušan Vujović je rekao da je dogovoren obim povećanja plata i penzija i da će se u tom okviru precizirati povećanje na narednim sednicama vlade i na sastancima sa MMF.

Ocenjujući da je „povećanje penzija od pet odsto, značajno povećanje“, premijerka je rekla da je vlada težila da napravi „društveni balans“.

Od januara 2018. godine, 90 odsto penzionera će, prema rečima Ane Brnabić, imati primanja veća nego pre novembra 2014. godini, kada su umanjene penzije.

„Od iduće godine će 60 odsto penzionera imati veća primanja za osam odsto u odnosu na penzije iz 2014. godine.“

“Takođe, kao rezultat napora da se smanji socijalna nejednakost, penzioneri sa najnižim primanjima nakon ovog povećanja dobiće penzije koje su istorijski posmatrano najvećeg iznosa”, istakla je.

„Samo primanja penzionera sa najvišim penzijama nisu vraćena na raniji iznos.“

Premijerka je objasnila da bi bila mnogo srećnija da su povećanja mogla da budu veća, ali i da bi u ovom trenutku to bilo „zaista neodgovorno“.

Ministar finansija Dušan Vujović, koji je predvodio srpsku delegaciju na jesenjem zasedanju MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, rekao je da se osma i poslednja revizija postojećeg trogodišnjeg programa sa MMF-om završava krajem oktobra, početkom novembra, kada će biti dogovoreni osnovni parametri budžeta za sledeću godinu kao i povećanja plata i penzija.

Ministar je rekao da će se na narednim sednicama i Vlade i sastancima sa MMF-om ta povećanja precizirati.

Treba, u svakom slučaju, sačekati da se ovo povećanje „utvrdi i precizira“, jer je, podsećamo i raniji iznos od 6.000 dinara na ime tzv. „jednokratne pomoći“ penzionerima, sada smanjen (a da niko ne smatra da je potrebno da se objašnjava zašto) na 5.000 dinara.

Premijerka je, naime, rekla da će penzionerima u narednih mesec dana biti isplaćena jednokratna novčana pomoć od 5.000 dinara.

Mihajlo Miša Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, govoreći za N1 o najavljenom povećanju penzija kaže da ne može da bude zadovoljan iz prostog razloga što ovo sada što kažu da je povećanje, nije apsolutno povećanje.

„Oni pokušavaju da naprave osam odsto, a ne kažu da povećanje rade na osnovicu, a onda zakonom oduzimaju i onda to ispada šest odsto ukupno za tri godine. To je povećanje od oko 1,5 odsto godišnje, što je neprihvatljivo,“ kaže Miša Radović.

„Realne penzije su pale unazad tri godine, ja mislim i više od 17 odsto. I jednostavno, kad imate to u vidu, i kad imate u vidu povećanje cena – ajde da krenemo od komunalija, pre svega, a onda i od životnih namirnica, pa od prosečne potrošačke korpe, pa od prosečne penzije, vi u stvari vidite gde se nalazite i gde je vaša kupovna moć i u ovom trenutku sa svim ovim povećanjem.“

Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk objašnjava za DW da je rast cena 2017. godine iznosio čak 3,5 odsto što znači da će penzioneri, zapravo imati svega 1,5 odsto više kupovne moći u odnosu na početak godine.

„Svi penzioneri koji su imali natprosečne penzije i dalje će imati manje nego što su imali pre mera fiskalne konsolidacije, a nekima sa penzijama iznad 25.000 dinara su umanjivane i za 22 odsto. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti da su ove povišice praktično u međuvremenu već pojedene rastom cena na malo. I kada se pogleda realni rast penzija od 2009. godine naovamo, one su trenutno, bez ovih pet posto povišice, skoro 20 posto manje nego što su bile“, kaže Ćulibrk.

Mijat Lakićević, urednik u Novom magazinu, za DW kaže dao on povećanje plata i penzija vidi pre svega kao političku odluku.

„To ukazuje na činjenicu da ćemo naredne godine imati izbore, sasvim sigurno izbore u Beogradu; a ovo povećanje mi govori da ćemo najverovatnije imati i republičke izbore, iako naravno to ne možemo sa sigurnošću tvrditi.“


Večernje novosti su juče, 15. oktobra, objavile intervju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u kome on, između ostalog, u vezi sa mogućim prevremenim parlamentarnim izborima sledeće godine, kaže:

„Čujem da neki traže izbore i ako insistiraju na tome, neću bežati sa megdana. Ne isključujem izbore i ako opozicija iznese valjane razloge, možda ih i bude.“


Ocenjujući da su penzioneri „krajnje diskriminisani, Mihajlo Radović kaže da je „zamena teza da su penzije vraćene na stari nivo.“

„Čekamo da Ustavni sud reši našu inicijativu i idemo u Strazbur, tražimo da nam se penzije vrate na nivo od pre tri godine“, kaže Radović.

Izvori: N1, Blic, Vesti Online, DW

Posebno preporučujemo tekst Deutsche Welle (DW): Iluzija blagostanja iz kojeg su preuzeti delovi razgovora sa Milanom Ćulibrkom i Mijatom Lakićevićem

Podsećamo na tekstove:

5 komentara

  • “Takođe, kao rezultat napora da se smanji socijalna nejednakost, penzioneri sa najnižim primanjima nakon ovog povećanja dobiće penzije koje su istorijski posmatrano najvećeg iznosa”
    Šta je pisac hteo da kaže ?

    Odgovori
  • Nebuloze.
    Pa ovo ne može da „popije“ ni najnepismeniji čovek na planeti.
    „Toliko nam je dobro da nam je neprijatno“…
    „Narod je lenj“…
    „Trudnice samo rađaju da ne bi radile“…
    „Otvoriuli smo na jugu Srbije 100 novih fabrika i zaposlili 300 novih radnika“…
    Neoprostivo, pa čak i da si faraon…
    VRATI TE NAM OTETO!
    PRESTANITE DA LAŽETE I KRADETE!
    UNIŠTILI STE NAM MLADOST, ZDRAVLJE I SOCIJALNI STATUSW!
    PROPAŠĆETE NA IZBORIMA, NIČIJA NIJE DO ZORE GORELA.

    Odgovori
  • Da li penzioneri sa niskim penzijama, ispod 20-25.000 imaju pravo na neki zaštitni dodatak i ako da, kako se ostvaruje to pravo?

    Odgovori
    • Poštovana,
      Koliko je nama poznato, socijalna pomoć se isplaćuje ali ne prema visini primanja pojedinca nego visini prihoda po članu domaćinstva. To bi bilo isto u slučaju da živite sami, ali ako živite sa nekim, prihodi te osobe ili osobe će takođe ući u zbir koji se onda deli „na jednake časti“. Da li imate pravo na neku vrstu socijalne pomoći, morate se raspitati u svojoj lokalnoj socijalnoj službi.
      Nije nam poznato da bilo koja kategorija penzionera u Srbiji sama po sebi ima pravo na neko socijalno davanje.

      Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *