3 rečenice koje ne bi trebalo da koristite u razgovoru sa starijim osobama

3 rečenice koje ne bi trebalo da koristite u razgovoru sa starijim osobama

Kada pričaju sa starijim ljudima, starija deca i mlađe odrasle osobe obično kažu, često nenamerno, neke stvari koje pokazuju nedostatak poštovanja i empatije.

Fotografija iz teksta:
Grey Models – nova agencija za modele koji lepo stare

Ponekad se to dešava kada osoba pokušava da brzo reši neki problem, ponekad je cilj da se što pre nastavi dalje kako bi se vratilo obavezama. Neretko, tinejdžeri su isfrustrirani kada moraju da ponove ono što su već rekli nekoliko puta.

Nažalost, svaki put kada napravimo neki sličan komentar, nama bliske starije osobe naprave grimasu, uzdahnu ili naprosto odmahnu glavom, pripisujući to našoj grubosti. Ne želimo da kažemo ništa neljubazno, neučtivo i čak, pomalo bezobrazno, starijim članovima porodice i prijateljima, ali to radimo.

Marti Veston koja vodi blog o starima As Our Parents Age, piše da je u brojnim razgovorima sa starijim osobama zaključila da postoje tri rečenice koje oni zaista ne žele da čuju.

     1. Zbunio/-ila si se

Mlađi ljudi koriste ovu rečenicu u razgovoru sa starijima, kada starijima treba više vremena da savladaju novi zadatak ili pokušavaju da ga započnu, nesigurni u vezi sa tim šta rade. Stariji, međutim, nisu zbunjeni. Većina starijih već zna da se ne seća svega kao ranije i da im je učenje novih stvari teže nego ranije. Kontraproduktivno je reći starijoj osobi da je zbunjena.

Kako stari, većina ljudi otkriva da im je potrebno više vremena za učenje, kao i da prate korake u učenju. Mnogi od njih savladaju tokom vremena nove zadatke i ne vole da čuju kako su zbunjeni. Mnogo je bolje pitati stariju osobu da li joj je potrebna pomoć ili kako možete da joj pomognete.

Ako ste vi ta osoba koja ih nečemu uči, potrudite se da svaka lekcija ima dva do tri koraka. Uz manje koraka koje moraju da zapamte odmah, lakše i brže će savladati “gradivo”.

Važno je zapamtiti i da su ponekad starije osobe na visini zadatka i uopšte nisu zbunjene, samo drugačije pristupaju problemu.

     2. Pusti me da ja to uradim (umesto tebe)

Da, ponekad je mnogo lakše da brzo sami završite posao nego da trošite vreme na nekoga kome treba da objasnite kako da telefonira ili kako da obavi internet kupovinu.

Dešavaće se da odraslo dete treba da obavi razgovor ili da preuzme stvar u svoje ruke, ali većina starijih osoba želi da bude uključena u donošenje odluka. Ako i ne znaju tačno kako da izaberu nešto na internetu ili da popune narudžbenicu, većina će biti presrećna ako im se ukaže prilika da sede za računarom sa vama, da zajedno gledate slike i birate.

Što se telefoniranja tiče, uvek je bolje da ljubazno predložite: “Da li želiš da pozovem umesto tebe ili da ti pokažem kako se to radi?”

     3. Već si mi to rekao/-la

Ako imate više od 45 godina, verovatno imate običaj da ponavljate priče (Ja sam to radila otkad znam za sebe – Prim. prev. Penzina) Razlika između mlađih i starijih odraslih osoba jeste u tome što mlađe osobe imaju više mesta na kojima mogu da ponavljaju stvari i širi krug poznanika kojima mogu da ih ponavljaju. Ali ne bojte, se – za nekoliko godina i mi, odrasla deca starih osoba, ponavljaćemo priče, više nego jednom, istoj osobi.

Kada vaš stariji srodnik ili prijatelj ponavlja priču, caka je u tome da slušate bez osuđivanja. Ili, možete da kažete: “Već si mi nešto o tome pričao” i da onda pitate nešto u vezi sa tim kako bi osoba mogla da nastavi priču.

Marti priznaje da je sve tri rečenice govorila svojim roditeljima. Međutim, kaže, ona uči kako da prepozna znake kao što je prevrtanje očima ili tuga u njima i da se onda zaustavi i da ne daje ovakve nepromišljene i grube izjave. Svako od nas može da se potrudi. Starije osobe to zaslužuju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *