Za 11 godina, otišlo pola miliona ljudi. Srbija ništa ne čini da odliv zaustavi

Iz Srbije je, za 11 godina, otišlo pola miliona ljudi. Iseljenici uglavnom pripadaju radno aktivnom stanovništvu. Iako Strategija za upravljanje ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. postoji, ništa se ne radi na njenom sprovođenju.

Prosečni godišnji broj iseljenika iz Srbije samo u države članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) više je nego udvostručen od 2007. do 2015. Godišnje, prema podacima ove organizacije, samo u zemlje članice OECD-a iseli se 60.000 ljudi. To znači da je za 11 godina iz Srbije samo u ove zemlje otišlo gotovo pola miliona ljudi.

Prosečna starost onih koji su otišli iz Srbije je 30 godina. Emiganti su u najvećem procentu iz “kontigenta radne snage”.

U Srbiju se, nažalost, iseljenici vraćaju u mnogo manjem broju. Za deset godina vratilo se manje od 70.000 ljudi. Više od 62 odsto povratnika je iz kategorije radno neaktivnih.

Poslednjih meseci, neki su se prinudno vratili usled pandemije kovid-19. Drugi zbog koronavirusa nisu mogli da odu.

Posledice krize koja još traje i kojoj se ne nazire kraj tek će se osetiti. Predviđanja ekonomista i bez nje nisu bila sjajna po pitanju ekonomskih migracija. Fiskalni savet je u martu 2020. godine predvideo da bi se Srbija, i sa dobrom stopom, suočila sa daljim iseljavanjem stanovništva. Ovo bi mogle da spreče efikasne mere Vlade.

U narednih pet godina, Srbiju bi, prema analizi Fiskalnog saveta, moglo napuštati 1,2 do 1,3 odsto radnog stanovništva godišnje.

Čak ni hipotetičko povećanje prosečne plate na 900 evra do kraja 2025. godine ne bi moglo da spreči dalje povećanje iseljavanja iz Srbije u narednim godinama. Ovaj trend bi samo mogao biti ublažen na ovaj način. Jačanje institucija uz poboljšanje kvaliteta javnih usluga, pre svega zdravstva i školstva, bi mogao da smanji rast emigracije za 10 do 15 odsto.

Stala borba protiv odliva mozgova

Vlada Srbije je krajem februara 2020. godine usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027.

Kako podseća LJ. Bukvić, novinar Danasa, strategija je predvidela dosta opštih i posebnih ciljeva. Između ostalog, povećanje stranih i domaćih investicija za dva do tri odsto, rast izdvajanja za istraživanje i nauku sa sadašnjih 0,87 odsto na dva odsto u narednih sedam godina.

Predviđeno je bilo i proširenje nadležnosti saveta za migracije na lokalnom nivou, kao i povećanje budžeta za prosvetu i kulturu. Takođe, planirano je bilo i uspostavljanje bolje komunikacije i saradnje sa dijasporom.

Akcioni plan, koji je bio sledeći na spisku aktivnosti, još nije napravljen. Do danas se o ovoj temi nije mnogo razgovaralo.

“Ništa se nije dešavalo. Napravljen je tim za akcioni plan. Bio je sastanak polovinom juna, ali ništa nije dogovoreno niti je posle bilo sastanaka na tu temu”, rekla je za Danas Ružica Grabovac iz Sekcije mladih Samostalnog sindikata.

Ona je bila jedan od članova tima za praćenje ekonomskih migracija koji je bivši ministar rada Zoran Đorđević formirao u januaru 2019. godine. Osnovna ideja je bila da se napravi strategija kojom bi se mladi i obrazovani zadržali u Srbiji.

I U UGS Nezavisnost su potvrdili za Danas da nikakvih dešavanja od usvajanja Strategije nije bilo.

“Nikakvih novih aktivnosti nije bilo. Ne znamo šta će biti sa dolaskom nove ministarke, videćemo”, rekao je Tomislav Živanović iz UGS Nezavisnost.

Izvor: Danas
Slika: Paja Jovanović, Seoba Srba

Podsećamo i na tekst: