Prema nekim istraživanjima, skoro svaki drugi posao koji danas obavljaju ljudi, u narednih deceniju li dve, obavljaće ili mašine ili softver.
Novinarka Šarlin Cajtun je razgovarala sa naučnicima koji se bave istraživanjima u oblasti veštačke inteligencije i evolutivne ekonomije o evoluciji naših radnih mesta u narednih 10 ili 20 godina. Članak je objavljen u časopisu Carnets de sciences du CNRS.
Prema nekim istraživanjima, skoro svaki drugi posao koji danas obavljaju ljudi, u narednih deceniju li dve, obavljaće ili mašine ili softver.
„Ta istraživanja su, pre svega, zasnovana na ispitivanju nivoa kreativnosti i manuaelne spretnosti koje su neophodne za određeni posao kako bi se utvrdilo da li je moguće automatizovati ga ili ne“, objašnjava Gregori Verdigo, istraživač u Ekonomskom centru na Sorboni.
Sa druge strane, detaljno istraživanje OECD-a imalo je za cilj da se razluče različiti zadaci određenog radnog mesta i da se utvrdi stepen interakcije sa klijentima ili sa kolegama, sposobnost prilagođavanja i ako, za sada, nije moguće automatizovati njegov proces u potpunosti. Na taj način, došlo se do sledećeg zaključka: „samo“ svako deseto radno mesto biće ugroženo budućom „robolucijom“ u najrazvijenijim zemljama.
Međutim, „zaista bi bila veoma promućurna osoba koja bi mogla da predvidi šta će biti tehnički automatizovano u budućnosti. Godine 2004, Frenk Levi i Ričard Murnejn, dvojica ekonomista sa Harvarda, klasifikovali su vožnju automobila kao aktivnost koja izmiče tehnološkim revolucijama jer zahteva prilagođavanje nepredvidljivim situacijama. Šest godina nakon objavljivanja njihove knjige, Google automobili počeli su da krstare kalifornijskim putevima“, daje primer Gregori Verdigo.
Ilustrujući svoje komentare primerima koji su već primenjeni u sadašnjosti, intervjuisani stručnjaci objašnjavaju kako „u teoriji, ne bi postojale prepreke za totalnu automatizaciju“.
Postoji 50 odsto mogućnosti da će veštačka inteligencija za 45 godina, u proseku, bolje od nas izvršavati sve zadatke, a da će za 120 godina svi poslovi biti automatizovani. Do ovih brojeva se došlo na osnovu razgovora sa 352 stručnjaka za veštačku inteligenciju koje je intervjuisao tim sa Oksforda, kako je navela novinarka u svom tekstu.
Tehnološki napredak nikada nije uništavao radna mesta (kada se sagleda duži vremenski period koji je ponekad nesaglediv sa stanovišta radnika nepremnog da menja posao i da se prekvalifikuje, a dužnog da plaća račune svakog meseca i voljnog da živi).
Međutim, napredak je uvek stvarao nejednakosti. Poslednjih 40-ak godina, najkvalifikovaniji radnici su vadili kestenje iz vatre, dok su manje kvalifikovani osiromašili. Sa narednom „robolucijom“, jaz bi trebalo da bude smanjen: preusmeravanjem na poslove koji još postoje, visokokvalifikovani radnici će smanjiti svoje prihode (izuzev stručnjaka za nove tehnologije), dok će niže kvalifikovani radnici čiji poslovi će još uvek biti nezgodni za automatizaciju (baštovani, vodoinstalateri, vaspitačice…) povećaće svoju kupovnu moć.
Sve do trenutka, koji je sad teško zamisliti, kada će svi biti u istoj situaciji: situaciji kada više neće biti posla.
Kako će se društvo prilagoditi ovim promenama? Gregori Verdigo smatra da bi bilo neophodno „štititi ljude, a ne poslove“.
„Problem više neće predstavljati mogućnost da svako dobije zaposlenje, već će se problem društva ogledati u tome da se bogatstvo, stečeno razvojem tehnologije, podeli među ljudima.“
Izvor: Le Journal CNRS
Prevod, prilagođavanje: Penzin.rs
Fotografija iz TV serije „Real Humans“