Vojka (Vranje): Istanbul „najkul“ grad

Priča sa V konkursa za najbolji putopis starijih osoba “Draganova nagrada”, kategorija “Najbolja ženska putopisna priča”.

Tog proleća treperila sam od želje da što pre poletim za Istanbul, gde me je već godinu dana očekivao moj dragi ,kršni pesnik i lekar. Neko bi rekao za to ludost i smelost.Bilo je oboje, ali od srca i blisko ,tako blisko, kao da je tik kraj mene. Evropski „najkul“ grad – središte je zemlje koja je 99 procenata islamska, a ipak sve čuvenija po martiniju od lubenice, ima više milijardera od svih gradova na svetu, izuzev Moskve, Njujorka i Londona. Na Plavoj džamiji postoji LCD ekran koji pokazuje vreme u Parizu i Tokiju. Naravno, za mene je vreme čas stajalo, a čas letelo munjevito brzo. To je grad gde se islamski svet sreće sa svetskim poretkom. Jedini grad sa jednom obalom u Evropi, a jednom u Aziji.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

***

Uzbuđenje je počelo kad smo sleteli u Istanbul. Sa novim vodičem bio je i kad nismo se razdvajali ni minut. Uzane kaldrmisane ulice oko đamija, bile su suprotnost velikim asfaltiranim bulevarima u novom delu grada. Na bazenu Suada na Bosforu sastajali su se mladi.Most preko Bosfora kupao se u crvenim, plavim i žutim tonovima. Istanbul je tri puta bio centar sveta. Vekovima je znao da trguje sa Rusijom, Iranom i Evropom na zapadu. To je najistočniji deo Zapada i najzapadniji deo Istoka… Obišli smo najsvetije mesto, tj. Ejup Sultanovu džamiju, zatim Muzej turske i islamske umetnosti, Dom zdravlja, jednu od „Actavisovih“ fabrika… Noći su bile naše i sva svetla Istanbula, sve zvezde koje su titrale i ljuljuškale se na talasima nemirnog mora.

***

Rano, jednog jura odvezli smo se ma Topkapi, tako da su veličanstveni vrtovi bili samo naši. Turci u Istanbulu smatraju da je zemlja u Istanbulu… napravljena od zlata. Jednog toplog dana, ukrcali smo se na brod koji plovi uz Bosfor prolazeći pored priobalnih zdanja sa posebnim bogatstvom stila. Njegova ruka pridržavala je maramu na mom vratu da je vetar ne odnese,a svojim telom štitio mi je leđa i ulivao tako neophodnu toplinu i sigurnost u toku putovanja brodom, pa i kasnije. Da njega nije bilo, sve to putovanje ne bi imalo smisla. Stepen bogatstva bogatih ljudi merio se veličinom zastave na kućama bogataša.

***

Pala nam je u oči bela zgrada skoro ista kao bela kuća u Americi, koja se je nalazila u blizini kuće najbogatijeg čoveka Istanbula. Vodič je potvrdio da je to američka rezidencija i da su odatle kontrolisali naše bombardovanje 1999. Na trenutak smo se rastužili i naljutili na Turke ,a onda smo ipak uživali u njihovom plesu i muzici, hrani u posebnom restoranu. Najlepša i najbolja plesačica bila je Ruskinja. Sedam dana je tako brzo prošlo.Na oproštajnoj večeri dobili smo karanfile od kristala i po par zlatnih minđušica jer je bio osmi mart. Vratili smo se avionom, uživajući iznad mnogo jezera i zelenila Turske.

***

On je ostao u Istanbulu.. Da radi svoj posao znao je dobro. Bio je pedantan, strpljiv, čovek pun entuzijazma. Visok, uvek spreman na smeh i dobru šalu, za savet i podršku u svemu. Ipak,bilo je nečeg tajanstvenog u njemu, nedokučivog. Nešto, što nisam mogla da otkrijem. Postojala je neka nit između Srbije i Istanbula. Bio je protiv feredža i za emancipaciju žena i muškaraca za bolji život u Turskoj. Još uvek osećam njegove nežne ,a opet koščate ruke i pogled dubok kao more i topao kao sunce u podne.

***

Vratila sam se svojoj stvarnosti osiromašena za jedno divno druženje.Dugo godina posle toga saznala sam da je nestao u vihoru turskih međusobnih napada. Meni su ostale samo njegove pesme pune bunta, ljubavi i želje za boljim životom.

Vojka Stošić – Pešić, Vranje
Lekar, 68 godina

Fotografija: wiki.commons


Šta je Draganova nagrada i zašto su ove priče i pesme, evo već petu godinu zaredom, sastavni deo Penzina: Draganova nagrada 2019.

Knjigu u PDF-u sa nagrađenim i pohvaljenim radovima sa konkursa Draganova nagrada 2019, u izdanju UG Snaga prijateljstva – Amity, možete naći ovde: “Putujući spomenar“.