Disfagija – otežano gutanje, uvek je neprijatna, ali nekad može biti i pokazatelj nekih ozbiljnih zdravstvenih problema ili njihov pratilac. Ponekad oni koji imaju ovaj problem ne pokušavaju da ga reše. Bilo zato što smatraju da treba da se bave pre svega lečenjem svog primarnog zdravstvenog stanja bilo zato što nisu ni svesni da može da se tretira. Treba znati da specijalisti mogu da preporuče vežbe za otežano gutanje tj. disfagiju.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Beth Macdonald sa Unsplash
Pre nego što progutamo hranu, žvaćemo je do veličine, oblika i teksture da bi se mogla progutati. Kada progutamo, hrana prolazi kroz ždrelo. Zatim, hrana ili tečnost prolaze kroz dugu cev (jednjak) pre nego što dođu do stomaka. Ova, naizgled jednostavna, radnja zahteva niz akcija mišića u ovim delovima tela.
Slabost mišića u ovim oblastima može otežati pravilno gutanje.
Simptomi disfagije (otežanog gutanja)
Disfagija može dovesti do toga da hrana ili tečnost odlaze u disajne puteve ili pluća (aspiracija). To može dovesti do upale pluća i drugih problema. Zbog toga je važno da se disfagija blagovremeno prepozna i leči. Simptomi disfagije mogu uključivati:
- probleme sa gutanjem
- probleme da se počne sa gutanjem
- zagrcnjavanje ili zakašaljavanje pri gutanju
- balavljenje
- probleme sa kontrolom jezika ili lošu kontrolu jezika
- slab glas
- gušenje zbog osećaja da se zalogaj zaglavio u grlu
- tečnost koja izlazi iz nosa pri pokušaju gutanja
Zdravstvena stanja koja mogu dovesti do disfagije
Do disfagije može doći usled nekih zdravstvenih stanja. Neki primeri su:
- šlog
- povreda mozga ili kičmene moždine
- demencija
- stanja koja smanjuju pljuvačku kao što je Sjogrenov sindrom
- Parkinsonova bolest ili druga oboljenja nervnog sistema
- mišićna distrofija
- zagušenje jednjaka usled, na primer, tumora
- istorija zračenja grla i hemoterapija ili i jedno i drugo zbog raka
Čemu služe vežbe zatvaranja/stiskanja usana?
Vežbe za zatvaranje usana ili za pritiskanje usana spadaju u vežbe za disfagiju. Izvode se kako bi se olakšalo otežano gutanje. Ove vežbe su vrsta tretmana za probleme sa gutanjem (disfagija). Vremenom, ove vežbe mogu pomoći u povećanju snage i pokretljivosti usana. Takođe, mogu pomoći kod otežanog gutanja i sprečiti balavljenje. Ponekad se koriste sa drugim vrstama vežbi gutanja.
Vežbe gutanja mogu obezbediti veću snagu i pokretljivost mišića čiji rad je neophodan za gutanje, kao i veću kontrolu nad njima. Vremenom, one mogu pomoći da osoba ponovo normalno guta i da se spreči balavljenje.
Vrsta vežbi će zavisiti od tačne prirode problema sa gutanjem. Na primer, možda osoba ima probleme sa prvom fazom gutanja – pre nego što zalogaj napusti usta. Ako je ovo problem, vežbe za rad mišića u ovom delu organizma mogu biti korisne. Ovo uključuje obraze, jezik i usne. U ovom slučaju, vežbe zatvaranja usana mogu pomoći. Ova vrsta vežbi pomaže da se hrana zadrži u ustima, da se manipuliše hranom i da se zalogaj pogura ka ždrelu.
Ako osoba ima problema sa kasnijim fazama gutanja, lekar specijalista može da preporuči druge vežbe.
Postoje li rizici vežbi zatvaranja/stiskanja usana?
Vežbe zatvaranja usana su bezbedne. Ako se oseti bilo kakva nelagodnost tokom vežbi, mogu da prestanu da se izvode. Ove vežbe treba izvoditi uz saglasnost lekara ili drugog stručnog medicinskog osoblja, ali se onda mogu izvoditi i samostalno ili, ako je, na primer, u pitanju osoaba sa demencijom, uz pomoć i nadzor člana porodice.
Priprema za vežbe protiv otežanog gutanja
Pre nego što se počne sa vežbama, trebalo bi konsultovati lekara u vezi sa tim koji bi položaj tela bio najbolji pri njihovom izvođenju. Na primer, možda je bolje za određenu osobu da ove vežbe radi dok nije u krevetu.
Trebalo bi i ukloniti ometanja iz svog okruženja – isključiti televizor i raditi vežbe u vreme kada se ne očekuju posetioci. Ovo omogućava lakše usredsređivanje na vežbe čime se izvlači najveća korist od njih.
Šta se dešava tokom vežbi za zatvaranje/stiskanje usana?
Ove vežbe mogu se raditi u bolničkoj sobi ili kod kuće. Često osoba može da ih izvodi sama ili uz pomoć i podršku zdravstvenog radnika ili člana porodice.
Lekar može da pokaže koje vežbe treba da se izvode, kao i da objasni koliko često ih treba raditi. Te vežbe mogu biti:
- Čvrsto stisnuti usne i držati ih tako stisnute pet sekundi. Nakon pet sekundi, opustiti usne, a zatim ponoviti sve ovo još pet puta.
- Čvrsto stisnuti usne oko depresora (spuštača) jezika (može poslužiti štapić od sladoleda), stiskati središnjim delom usana dok neko (ili osoba sama) pokušava da ga ukloni. Stiskati pet sekundi. Nakon pet sekundi, opustiti usne, a zatim ponoviti sve ovo još pet puta. Depresor (štapić) ne sme se držati zubima. Ponovite ovu vežbu na levoj i desnoj strani usana.
- Naduvati obraze vazduhom i pomerati vazduh sa jednog obraza na drugi pet puta, tako da vazduh ne izlazi iz usana ili nosa. Opustiti usne, a zatim ponoviti pet puta.
U mnogim slučajevima, da bi vežbe imale efekat, one moraju da se izvode nekoliko puta dnevno.
Ako ove vežbe za zatvaranje usana osoba izvodi sa drugim vrstama vežbi gutanja, najbolje je izvoditi ih svaki put istim redosledom. Na ovaj način se smanjuje mogućnost zaboravljanja da se izvede neka vežba.