Ujedinjene nacije upozoravaju da će čovečanstvu trebati 60 odsto više hrane sredinom 21. veka ili ćemo se suočavati sa socijalnim nemirima, političkim nestabilnostima, građanskim ratovima i terorizmom.
Očekuje se da će 2050. godine biti 9 milijardi stanovnika planete, ali i više onih koji konzumiraju više kalorija s obzirom na rast bogatstva. Ova dva parametra zajedno stvoriće daleko veću potrebu za hranom.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Sa druge strane, svet sve manje ulaže u istraživanja u oblasti poljoprivrede. Problemu treba pridodati i klimatske promene koje umanjuju godišnji rod zasađenih kultura, kao i sve manju raznovrsnost semena što povećava rizike od oboljenja biljaka i razvoja insekata.
U Aziji i na Pacifiku uzgaja se preko 75 odsto svetskog povrća, što je rast od 25 odsto samo u prvoj deceniji 21. veka. Pa ipak, UN Agencija za hranu i poljoprivredu upozorava da je baš ovde dve trećine od 842 miliona neuhranjenih u svetu.
UN vidi rešenje u dva pravca: povećanje poljoprivrednih površina i povećanje prinosa. Na primer, za sada je rast produktivnosti uzgajanja pirinča od 0,6 do 0,8% godišnje, a potrebno je da bude najmanje 1% kako bi se izbegle nestašice.
Veliki je problem i neefikasno korišćenje proizvedene hrane, jer Svetska banka tvrdi da ne iskoristimo između 25 i 33 odsto hrane koju proizvedemo – 4 milijarde tona godišnje, piše RT.