Šta nas razlikuje od životinja (1): Ljudska imaginacija

Ljudi su spretni graditelji scenarija. Pripovesti nas snabdevaju objašnjenjima zašto su stvari takve kakve jesu i prilikama za predviđanje kakve će one biti. 

Dve karakteristike su naše pretke odvojile od životinja: sposobnost zamišljanja različitih scenarija i poriv da povezujemo naše umove. Time smo životinjsku komunikaciju pretvorili u ljudski govor, sećanje u mentalno putovanje kroz vreme, socijalno saznanje u teoriju uma, rešavanje problema u apstraktno razmišljanje, društvene tradicije u kumulativnu kulturu i empatiju u moralnost.

Ljudi su spretni graditelji scenarija. Deca provode znatni deo vremena u maštovitom igranju. Ona dočaravaju i neumorno ponavljaju scenarije pomoću rekvizita kao što su lutke i igračke. Kroz igru deca testiraju hipoteze, razmatraju mogućnosti i izvode kauzalne zaključke koji se ne razlikuju mnogo od zaključaka (odraslih) naučnika. Igra obezbeđuje mogućnost vežbe, izgradnju očekivanja i njihovo testiranje.

Deca uzimaju uloge i glume narative o onome što se dešava u određenim situacijama. Postepeno, uče da namerno zamišljaju scenarije i njihove posledice, a da ih ne odglume. Uče da se mentalno stimulišu. Uče da misle.

Na kraju, deca mogu da zamisle neograničen broj događaja. Počinju da razvijaju hipotetičko rezonovanje u kome suprotstvljaju scenarij koji se desio, onima koji se nisu desili. Sve više razmatraju šta bi sve moglo da se desi u budućnosti.

Ključ naše neograničene, generativne sposobnosti jeste umeće da slojevito ugrađujemo jednu stvar u drugu, što nam omogućava da kombinujemo osnovne elemente (ljude, predmete i radnje) u nove scenarije. Ovakvo gnežđenje je presudno za razmišljanje: naša sposobnost da mislimo o našem sopstvenom razmišljanju. Ugnežđeno razmišljanje omogućava nam da rezonujemo o scenarijima koje zamišljamo (baš kao što možemo da nacrtamo sliku nas samih dok crtamo).

Možemo da povežemo različite scenarije u veći zaplet. Pripovesti nas snabdevaju objašnjenjima zašto su stvari takve kakve jesu i prilikama za predviđanje kakve će one biti. Možemo da uporedimo alternativne puteve ka budućnosti i izaberemo jedan plan umesto drugog – što nam daje osećaj slobodne volje i razlike u odnosu na stvorenja sa manjom sposobnošću predviđanja.

Ova sposobnost nas, međutim, i opterećuje odgovornošću da pogodimo pravi put. Često se preračunamo, gajimo pogrešna očekivanja i zbunjeni smo oko toga koju opciju da izaberemo. Ugnežđeno građenje mentalnog scenarija nije kristalna kugla niti je to jedan logičan superkompjuter. Da bi se građenje prilagodljivog scenarija zaista pokazalo kao ultimativna strategija preživljavanja, potrebna je druga noga kako bi se čvrsto stajalo.

Napisano na osnovu knjige australijskog naučnika Tomasa Sudendorfa „Gap: The Science of What Separate Us from Other Animals“

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *