Tokom decembra 2020. godine, poslanici Narodne skupštine Republike Srbije trebalo bi da raspravljaju o predlogu finansijskog plana Fonda PIO. O tome šta sadrži i šta bi trebalo da sadrži ovaj plan, piše Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS).
Višegodišnje obmane građana o izdvajanju iz budžeta za finansiranje obaveza Fonda PIO se nastavljaju.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Posle preuzimanja većinskog upravljanja Fondom u decembru 2014. godine od strane aktuelne vlasti, stvarni vlasnici Fonda, penzioneri i osiguranici, odnosno zaposleni koji uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, imaju sve manje informacija o prihodima po osnovu doprinosa.
Predlog finansijskog plana Fonda PIO
U Predlogu finansijskog plana Fonda o kojem će ovih dana raspravljati narodni poslanici, predviđeni su prihodi po osnovu doprinosa penzijskog i invlidskog osiguranja od 596,9 milijardi dinara ili oko 77 odsto i 153,6 milijardi dinara. Oni se planiraju kao prihod iz budžeta Republike Srbije. To čini oko 23 odsto ukupno potrebne sume za obaveze Fonda.
Predlog plana se uklapa u ograničenje potrošnje na penzije od 11 odsto BDP koje je, navodno, Međunarodni monetarni fond (MMF) nametnuo u Srbiji. Nelogično je jer se penzije, očigledno 77 odsto finansiraju iz doprinosa sada zaposlenih. Ovakvo ograničenje je možda razumljivo za neke istočnoevropske države u kojima se finansijska sredstva za penzije u celini izdvajaju iz budžeta.
Suma koja se u budžetu Republike Srbije za 2021. godinu planira za finansiranje Fonda PIO je oko 2,56 odsto procenjenog BDP.
Transfer Fondu za zdravstveno osiguranje iz Fonda PIO
U Predlogu plana finansiranja Fonda PIO u 2021. godini je predviđen transfer Fondu za zdravstveno osiguranje u iznosu od 59,46 milijardi dinara po osnovu zdravstvenog osiguranja penzionera. To je, inače, propisano Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Drugačije kazano, iz budžeta se planira novac Fondu PIO da bi ga ON uplatio Fondu za zdravstveno osiguranje. Verovatno je ovo nasleđe iz prošlosti kada je u Fondu PIO prelivalo i kada su se viškovi trošili i na ovaj način.
Tom gimnastikom se u današnje vreme nepotrebno prikazuje uvećana zavisnost Fonda PIO od budžeta. Takođe se smanjuju finansijska sredstva za raspodelu na penzije budući da se potrošnja svodi na 11 odsto BDP.
Zbog toga se nameće nekoliko pitanja:
- Da li penzioneri koji su uglavnom stariji od 65 godina imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu koja treba da se plati iz budžeta, a ne iz Fonda PIO?
- Da li se tih 59,46 milijardi dinara moglo uplatiti direktno Fondu za zdravstveno osiguranje bez opterećenja računa Fonda PIO?
- Da li bi se suma od 59,46 milijardi dinara u okviru fiskalnog ograničenja od 11 odsto, u skladu sa Ustavom i Zakonom o PIO, mogla iskoristiti na drugačiji način?
Odgovor je – da, sigurno bi mogla.
Predlog USPVLS-a za rešavanje tri goruća problema penzijskog sistema Srbije
Predlažemo rešavanje tri od velikog broja gorućih problema penzijskog sistema Srbije i to:
- za naknadu štete zbog smanjenja penzije u periodu od 2014. do 2018. godine
- ukidanje diskriminacije poljoprivrednih penzionera
- podizanje najnižih penzija za preko 560.000 penzionera.
Naknada štete zbog smanjenja penzija 2014-2018.
Najviši predstavnici vlasti često licemerno zahvaljuju penzionerima da su pomogli finansijsku stabilizaciju države od 2014. do 2018. godine, prećutkujući ustavnu obavezu da se neisplaćeno, sa kamatom vrati.
Izgovori da nema fiskalnog prostora za naknadu štete, očigledno nisu opravdani. Izdvajanjem po 24 milijarde godišnje u periodu od pet godina, država, odnosno Fond PIO bi penzionerima oštećenim smanjenjem penzija naknadio štetu i tako povratio poverenje u pravdu i penzijski sistem Srbije.
Ukidanje diskriminacije poljoprivrednih penzionera i povećanje najnižih penzija
U isto vreme, na osnovu člana 76. Zakona o PIO, najniža poljoprivredna penzija je diskriminatorska. Ona iznosi 11.891 dinar što se za porodične penzionere dodatno smanjuje još za 30 odsto. Ovaj iznos je manji i od visine prihoda na osnovu kojih se stiče pravo na socijalnu pomoć.
Najniža penzija u kategoriji zaposlenih i samostalnih delatnosti je veća. Ona iznosi 15.113 dinara, samo zato što je Zakonom o PIO 2011. godine kao osnovica za najnižu penziju poljoprivrednika određeno 9.000 dinara umesto 27 odsto prosečne zarade, kako je određeno za najnižu penziju u kategorijama zaposlenih i samostalnih delatnosti.
Kada znamo da se novac za najnižu penziju obezbeđuje iz budžeta, nije jasno zašto se vrši diskriminacija poljoprivrednih penzionera. Zašto se otima od onih koji penziju stiču radom koji je uvek duži od osam sati u svim vremenskim i meteorološkim uslovima?
Izmenom člana 76. Zakona PIO i određivanjem da najniža penzija bude oko 34 odsto prosečne plate bez poreza i doprinosa, najniža penzija bi bila oko 18.000 dinara za sve kategorije penzionera. Za to bi godišnje bilo potrebno oko 27 milijardi dinara.
Na takav način bi se ukinula diskriminacija poljoprivrednih penzionera, izjednačila i uvećala najniža penzija za sve kategorije penzionera.
Uvećanje uz penziju od pet odsto koje dobijaju penzioneri čije su penzije manje od prosečne, za oko 560.000 penzionera koji imaju manje od 18.000 je neznatno i uvredljivo.
I pored utroška oko 51 milijarde dinara za naknadu štete penzionerima zbog smanjenja penzija i povećanja najniže penzije, ukupan trošak za penzije ne bi prelazio 11 odsto BDP koliko je sa MMF dogovoreni limit.
Novca ima, pitanje je kako se troši
Očigledno, onima koji donose odluke je važnije da isplate jednokratnu novčanu pomoć svim penzionerima i da isplate uvećanja uz penziju za oko 1.300.000 penzionera, nego da ukinu diskriminaciju poljoprivrednih penzionera i zakonito uvećaju penzije onih koji imaju uvredljivo male penzije.
Inače, kako tumačiti to da novca za jednokratne novčane pomoći svim penzionerima i isplatu neustavnog uvećanja uz penziju delu penzionera ima, kada god to proceni izvršna vlast, ako to nije kupovina većeg broja penzionera kao birača. Tako je u stvarnosti interes stranaka koje vrše vlast da je zadrže veći od obezbeđenja solidarnosti i pravde prema 560.000 penzionera koji su diskriminisani i poniženi.
A novca ima, samo je pitanje kako se prikuplja u Fond i budžet i na šta se troši. Da se ne toleriše siva ekonomija, da su jednokratne pomoći penzionerima utrošene na opisan način, da cena po kilometru autoputa i pruge nije toliko veća nego u drugim državama, da je manje nameštenih tendera, bacanja novca iz helikoptera i onima kojima nije preko potreban, gradnje spomenika, fontana i razbacivanja po drugim državama, bilo bi još više novca.
Posebno je pitanje zašto Fond PIO neposredno ne kontroliše uplate doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja i oslobađanja od plaćanja doprinosa određenih kategorija poslodavaca. Pa još kada bi se imovina oteta u privatizaciji vratila Fondu PIO i kada bi se, kao prihod Fonda, uveli prihodi od vlasničkih udela u javnim preduzećima, posebne takse na poljoprivredno zemljište, rude, industrijsko drvo i struju, penzije bi bile dovoljne za dostojanstven život.
Reformom penzijskog sistema, tako da on bude finansijski održiv i nezavisan od izvršne vlasti, poverenje u Fond bi bilo vraćeno, a broj osiguranika i visina uplata bi bili povećani…
Ima li mladost budućnost u Srbiji u kojoj ih čekaju mizerne penzije?
Jovan Tamburić, predsednik
Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS)
Fotografija: Bruno /Germany sa Pixabay