Uprkos nadanjima penzionera, švajcarska formula za usklađivanje penzija neće biti promenjena. Kako piše Jasna Petrović-Stojanović za Politiku, i čitanjem nacrta strategije vlade može da se zaključi da formula za usklađivanje penzija neće biti promenjena bar naredne tri godine.
Vlada nacrtom fiskalne strategije potvrđuje da će se pridržavati švajcarske formule za povećanje penzija.
- Podsećamo: Švajcarska formula plus plus – ukratko
Fiskalni savet o usklađivanju penzija
Nacrt strategije vlade, navodi Fiskalni savet, potvrđuje „da se u narednom trogodišnjem periodu ne planira promena sadašnjeg načina indeksacije penzija”. Ovo telo smatra da je ovo veoma važno kada se ima u vidu da je održiv penzijski sistem jedan od najvažnijih stubova javnih finansija.
U izveštaju Fiskalnog saveta navodi se da je penzijski sistem napokon doveden u red u 2019. godine. Od 2020. počela je da se primenjuje ekonomski objektivna švajcarska formula za njihovo usklađivanje. Formula je rezultirala povećanjem penzija od 5,4 odsto u 2020. i od 5,9 odsto u 2021. godini.
Kako se objašnjava u izveštaju, povećanja bila su nešto veća od ostvarenog privrednog rasta jer švajcarska formula s određenim kašnjenjem prati privredne trendove. Ona u lošim vremenima daje nešto brži rast penzija od rasta privrede, a u dobrim vremenima nešto sporiji.
Strategijom je zato korektno projektovano da će u narednim godinama, nakon završetka krize, povećanje penzija iznositi između pet i po i šest odsto godišnje. To će biti nešto niže od prognoziranog rasta nominalnog BDP-a. Zbog toga će učešće penzija u BDP-u nakon privremenog povećanja u 2020. i 2021. ponovo početi da se postepeno spušta ka nivou od oko 10 odsto.
- Podsećamo: „Povećanje“ penzija nije vest
Štetnost povećanja penzija iznad ekonomski objektivnih parametara najbolje ilustruje primer iz 2008. godine. Prekomerno povećanje penzija iz te godine dugoročnu korist nije donelo ni penzionerima. Naime, penzije su duži niz godina nakon toga bile povećavane sporije od troškova života. Kako podseća Fiskalni savet, penzije su od kraja 2014. do novembra 2018. bile čak i privremeno smanjene.
Odnos prosečne penzije prema prosečnoj plati
Prema statistici Fonda PIO, učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi je 45 procenata kada se gledaju sve kategorije penzionera. Učešće prosečnih poljoprivrednih penzija je najniže – 19,3 odsto. Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi najveće je za tzv. „bivše zaposlene“ – 48 odsto. Za samostalne delatnosti učešće prosečne penzije u prosečnoj plati je 43,3 odsto.
U svakom slučaju, sve ovo je manje od očekivanih 50 odsto prosečne zarade. A upravo tih 50 odsto je nešto na čemu insistiraju penzioneri.
Najavljeni rast BDP-a u drugoj polovini 2021. godine neće imati nikakav uticaj na određivanje procenta usklađivanja januarske penzije u 2022. godini.
U sporazumima sa MMF-om država je preuzela obavezu da, pored smanjenja učešća troška penzija u BDP-u sa 13 na 11 odsto, smanji i učešće plata u javnom sektoru sa osam na sedam odsto. To nikada nije ostvareno. Samo mali broj ekonomista ukazuje na ovu važnu činjenicu. Oni procenjuju da se sada za plate u javnom sektoru troši više od 10 odsto BDP-a.
Izmena formule neophodna za očuvanje standarda penzionera
Penzionerske organizacije su tražile da država počne da usklađuje penzije 70 odsto s rastom zarada i 30 s porastom cena na malom. Trenutna formula predviđa usklađivanje 50 prema 50 odsto.
Predsednik Saveza penzionera Vojvodine Milan Nenadić smatra da nije dobro što neće biti korigovana švajcarska formula.
Objašnjava da je pogrešno što Fiskalni savet uzima kao reper 2008. godinu. Situacija je danas mnogo drugačija nego pre 13 godina. Tada je učešće penzija u BDP-u bilo 13 i 14 procenat, a danas je 10,3. Pooštreni su i uslovi za penzionisanje. Duže se radi i duže uplaćuju doprinosi što puni kasu PIO fonda.
„Izmenom formule i usklađivanjem penzija 70 prema 30 one ni tada neće prelaziti 50 odsto prosečne zarade, ali neće ni padati ispod tog procenta. Niko od zvaničnika ne govori da su penzije bile četiri godine umanjene, a da to penzionerima niko nije nadoknadio“, kaže Nenadić.
U Udruženju sindikata vojnih penzionera Srbije kažu da se odlukom da se švajcarska formula ne menja naredne tri godine dovodi u pitanje položaj penzionera. Prosečna penzija od 29.374 dinara daleko je od prosečne potrošačke korpe.
„Kada se uporede podaci o učešću penzija u prosečnoj plati u 2012. godini od oko 60 odsto i učešću prosečne penzije u prosečnoj plati u 2021. godini od 45 odsto (prosečna penzija 248 evra i prosečna plata od 555 evra), dolazimo do činjenice da je učešće penzija u prosečnoj plati za osam godina smanjeno 15 odsto“, kaže Jovan Tamburić, predsednik ovog udruženja.
Izvor: Politika