Starije osobe manje dele svoje uspomene kad pričaju sa drugima. A i kada govore o njima, ne opisuju ih detaljno kao što to čine mlađi ljudi.
Što je osoba starija, to je manja verovatnoća da će deliti sećanja na svoja prethodna iskustva, pokazalo je novo istraživanje. A i kada dele uspomene, starije osobe ih ne opisuju onoliko detaljno koliko to čine mlađi ljudi.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Zaključci istraživanja objavljenog u časopisu „Frontiers in Human Neuroscience“ podržavaju prethodne iz laboratorijskog istraživanja koji sugerišu da se deljenje uspomena smanjuje sa godinama.
Ovo istraživanje je došlo do zaključka na novi način: „prisluškivanjem“ razgovora starijih osoba „u prirodom okruženju“.
Većina istraživanja pamćenja odvija se u laboratorijskim uslovima gde se od učesnika često traži da zapamte spiskove ili da se prisete i opišu određena sećanja iz prošlosti. Naučnici su želeli da saznaju koliko često starije osobe spontano spominju sećanja tokom svojih svakodnevnih razgovora – izvan kontrolisanog laboratorijskog okruženja.
„Ovo istraživanje nam zaista pruža jedan od prvih uvida u to kako ljudi dele sećanja u svom svakodnevnom životu“, kaže autor istraživanja Metju Grili, docent na Odseku za psihologiju na Univerzitetu Arizona.
Tokom perioda od četiri dana, naučnici su koristili elektronski aktiviran diktaofon (EAR) – aplikaciju za pametne telefone koja omogućava istraživačima da snimaju slučajne uzorke razgovora učesnika u istraživanju.
Razlog snimanja je praćenje svakodnevnih razgovora 102 kognitivno zdrave starije osobe, starosti od 65 do 90 godina. Učesnici su držali svoje telefone uz sebe tokom trajanja istraživanja, a aplikacija je snimala 30-sekundne isečke svakih šest do 18 minuta svakog dana. Učesnici nisu znali kada bi snimanja počela ili kada bi se završila.
Naučnici su zatim analizirali snimke i sabrali koliko puta su učesnici delili autobiografska sećanja – ili sećanja na svoja iskustva iz prošlosti.
Zašto stariji manje dele uspomene?
„Otkrili smo da su starije osobe u našem istraživanju manje delile sećanja“, kaže Obri Vank, apsolvent psihologije.
„Pored toga, otkrili smo da u starijem životnom dobu ljudi ova sećanja opisuju sa mnogo manje detalja.“
Ljudima je važno da se prisećaju i da sećanja dele sa drugima, kaže Grili. To im može pomoći da se povežu sa drugima. Takođe, to može usmeravati planiranje i donošenje odluka i pomoći ljudima da nađu smisao u drugim životnim događajima i okolnostima.
Razlog zašto se sećanja manje dele kako starimo nije sasvim jasan, ali može biti u vezi sa promenama u mozgu koje se dešavaju sa starenjem, kažu Grili i Vank.
„U mozgu ima nekoliko oblasti koje izgleda da igraju važnu ulogu u tome koliko često razmišljamo o svojoj prošlosti ili budućnosti“, kaže Grili.
„U ovim područjima mozga obično se u starijim godinama pokazuje promena. Pretpostavka je da zbog ovih promena starije osobe možda manje razmišljaju o svojoj prošlosti ili budućnosti kada razgovaraju sa drugim ljudima.“
Iako je istraživanje bilo fokusirano na starije osobe, buduća istraživanja mogla bi da uzmu u obzir poređenje tog dela stanovništva sa mlađim ispitanicima, kao i da li publika kojoj se osoba obraća utiče na to koliko često se sećanja dele, kaže Vank.
Mobilni neuropsiholog
Upotreba EAR aplikacije u istraživanju mogla bi da utiče na način na koji naučnici proučavaju pamćenje i kogniciju u budućnosti.
EAR, koju je razvio koautor istraživanja i profesor psihologije Matijas Mel, prvo je bio samostalni uređaj za snimanje koji je osmišljen kako bi pomagao istraživačima da dobiju prirodnija zapažanja o svakodnevnom životu ljudi. Od tada se razvio u aplikaciju za mobilne telefone koja se pokazala kao dragoceni alat za psihologe koji proučavaju društvene interakcije.
Istraživanje pamćenja sugeriše da bi EAR mogao da koristi i istraživačima u oblasti neuropsihologije kao što su Grili i Vank, koji su zainteresovani za proučavanje odnosa između mozga i ponašanja.
„Procena kognicije na pametnom telefonu je kao da imate mobilnog neuropsihiloga“, kaže Grili. „On vas prati i skuplja gomilu podataka o vašoj kogniciji, a to bi moglo da nam pruži bolju šansu da dobijemo precizniju procenu kako učite i kako se prisećate. Moglo bi da nam pomogne da pratimo kognitivne promene tokom vremena.“
Mogućnost praćenja ovih promena mogla bi da pomogne naučnicima da bolje shvate kako se kognicija razvija kod osoba koje stare, kao i kod drugih grupa stanovništva, poput onih sa depresijom ili faktorima rizika za Alchajmerovu bolest.
„Jedan od razloga zašto smo zaista zainteresovani za bolje praćenje kognitivnog opadanja jeste zato što shvatamo da bolesti kao što je Alchajmerova utiču na kogniciju verovatno decenijama pre nego što se pojave očigledni simptomi“, kaže Grili.
„Ideja da možemo razviti alate koji bi pratili ranije promene je intrigantna. Biće važno da vidimo da li aplikacije mobilnih telefona mogu tome da posluže.“
Izvor: University of Arizona
Fotografija: Michal Jarmoluk sa Pixabay