Poznato je da celodnevno sedenje na radnom mestu nije dobro za zdravlje. Zato je u poslednje vreme popularno i „stajanje za računarom“, to jest postavljanje računara na veću visinu kako bi se moglo raditi stojeći. Koja je opcija bolja?
Sve veći broj kompanija razume negativne posledice dugog sedenja i počinju da svojim zaposlenima nude stolove veće visine uz koje zaposleni mogu da stoje i rade. Ali, ni stajanje od osam ili više sati svakog dana nije baš najzdravije, i predstavlja veliki napor za telo.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Najbolje je pronaći sredinu – pola radnog vremena u sedećem, a pola u stajaćem stavu na radnom mestu, kaže za Blueprint CBRE Cedric X. Bryant, načelnih odeljenja za nauku u Američkom savetu za rekreaciju.
Ovo su neki saveti za zdraviji radni dan (i život), vezano za položaj tela pri sedenju i stajanju…
Najbolji način da stojite:
- oči treba da budu u ravni sa vrhom monitora
- monitor treba da bude udaljen dovoljno da se i dalje može čitati bez napora (35 do 70cm)
- zglobovi šaka treba da budu ravni (ne savijeni na gore ili na dole)
- laktovi treba da budu savijeni pod pravim uglom i uz telo.
Kada je o dugom sedenju reč, najpoznatija posledica jeste bol u leđima koji muči brojne zaposlene. Ako nemate uslove da stojite bar neko vreme na radnom mestu, ovo su treba da učinite za svoje zdravlje:
- postavite iza sebe na stolicu mali jastuk, urolani peškir ili specijalne dodatke profesionalnih stolica koji podržavaju donji deo leđa
- sedite pravilno – neka brada bude paralelno sa podom a kičma prava (ne naginjite se na stranu), povijte se napred iz kukova a ne savijanjem kičme u donjem delu leđa
- nabavite udobniju stolicu koja može da se „ljulja“ kako bi celo telo pomerano unapred ili unazad, a ne samo kičma
- stolica treba da bude podesiva, da ima naslone za ruke (po mogućstvu tapacirane), i da ima anatomski naslon za leđa koji se takođe podešava tako da prati telo kako se ono pomera.
Kako uopšte može da se stoji na radnom mestu? Tehnički, potrebno je samo sto da bude koji decimetar viši nego obično. To može da se postigne na dva načina:
- podesivi stolovi pomoću ručke ili na električni pogon (na slici gore) mogu da menjaju visinu i prilagođavaju se sedećem ili stajaćem položaju tela – mana ovih stolova je nešto veća cena (par stotina evra za one sa „kurblom“, i preko 1.000 evra za one sa pedalom ili dugmetom za električni pogon)
- stalci za računare koji se postavljaju na postojeći sto i liče na tacne sa nogicama koje se koriste za doručak u krevetu. Ove podloge se lako postavljalju i sklanjanju sa površine bilo kog klasičnog stola (cena je i ispod 20 evra za sasvim lepe primerke).
Naravno, postoje i alternativni načini jer praktično na površinu postojećeg fiksiranog standardnog stola možete staviti bilo šta da na tome stoji računar na visini za rad u stojećem položaju: kutija kancelarijskih uređaja (štampača, računara), tabaci zaliha kancelarijskih papira, fijoka okrenuta naopačke, itd.
-
Preporučujemo i tekst: Dremka na poslu – poželjno ali teško izvodljivo
Pored podizanja „radnog nivoa“, opasnosti sedenja na radnom mestu možete izbeći i tako što ćete pauzu za ručak iskoristiti i za kraću šetnju, ili što ćete telefonske pozive obavljati stojeći, šetajući po kancelariji ili hodniku, ako u kancelariji niste sami i možete da ometate druge.
Ne zaboravite da ne treba uvek da koristite lift, već stepenice, ali isto tako ponekad ne treba da vas mrzi da prošetate do nekog kolege umesto da mu pošaljete mejl ili poruku. Prosto, što više aktivnosti koje ne zahtevaju sedenje pred računarom pokušajte da obavite stojeći.