Savršena pesma za svako doba dana

Pesma koja je savršena za slušanje u svako doba dana jeste pesma objavljena sada već davne 1983. godine. Dansko istraživanje u kome je iznet ovaj zaključak bavilo se pitanjem kako vreme dana određuje naše muzički ukus.

Različite note za različite ljude… Nema, međutim, prostora za raspravu o tome koja je najbolja pesma za svako doba dana, ako je suditi prema nalazima naučnika sa Arhus univerziteta u Danskoj.

Za istraživanje pod nazivom „Diurnal fluctuations in musical preference“ (Dnevne fluktuacije kod muzičkih preferenci) naučnici su analizirali podatke o strimovanju skoro četiri miliona pesama na platformi Spotify. (Spotify je platforma za striming audio-snimaka.)

Cilj naučnika je bio da otkriju da li postoji obrazac koji ukazuje na tipove pesama koje ljudi vole da slušaju u različito doba dana.

Vodeći naučnik na istraživanju Ole Adrian Heggli rekao je da je istraživanje zapravo pokrenuto u vreme kovid-zatvaranja. Budući da naučnici nisu mogli da koriste prostor u kome obično skeniraju mozgove ljudi, morali su da nađu nešto drugo čime bi se bavili. Skup podataka na platformi Spotify izgledao im je veoma zanimljivo.

Koristeći ove podatke, zaključili su da postoji pet vremenskih blokova u kojima se naši muzički izbori menjaju.

U jutarnjim satima, veća je verovatnoća da ćemo slušati muziku sa sporijim tempom. Kako dan odmiče, glasnije i brže pesme počinju da dominiraju našim izborom muzike.

Kao zaključak se nameće, objašnjavaju istraživači, da bi pesma koja se nalazi usred svih bila najbolji izbor za slušanje bilo kad u toku dana. Ta savršena pesma za svako doba dana je „Every Breath You Take„, britanske grupe „The Police“ iz 1983. godine.

Hegli kaže da su neki od stihova „pomalo jezivi“.

Nama u Penzinu se čini da bi, zapravo, danas ova pesma verovatno bila smatrana „politički nekorektnom“. Samim tim, ne bi ni mogla da se sluša niti da se probije. Podsećamo, Sting koji je napisao stihove, kaže u pesmi da će posmatrati svaki (njen) udah i svaki (njen) korak. „Zar ne vidiš da pripadaš meni?“, deo je refrena koji definitivno danas ne bi mogao da se otpeva.

Sa druge strane, objašnjava (ili pravda) danski naučnik ovaj nalaz, „sama melodija je skoro umirujuća“.

„Proveo sam vreme tražeći i tražeći nešto slično. Nije lako naći nešto što se nalazi u sredini obilja pesama kao što je ta pesma.“

„Jednostavno, postoji nešto magično u njoj. Jasan ritam i udaraljke i veoma prijatna melodija. Na neki način, ova pesma bi mogla biti i jedinstvena.“

Međutim, iako je ova pesma nešto u čemu možemo da uživamo kao u pozadinskoj muzici, ona ipak izbegava prokletstvo pesama koje postaju muzika za čekanje tokom telefonskog poziva ili muzika u otmenim liftovima. Jer, kako Hegli objašnjava, kada je neka melodija isuviše prijatna i neometajuća, ona počinje da nervira posle nekog vremena.

Izvor: Radio New Zealand
Istraživanje: Diurnal fluctuations in musical preference
Fotografija: Kevin McCutcheon sa Unsplash