Penzioneri u Sjedinjenim Državama sve češće postaju beskućnici. „Mnogi siromašni, malo plaćeni radnici posle penzionisanja moraju da žive na ulici.“
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Američki beskućnici su sve starija, brzo rastuća grupa siromašnih i očajnih ljudi starijih od 50 godina. Oni iznenada ostaju bez doma zbog gubitka posla, razvoda, smrti u porodici ili posledica pandemije.
Nemogućnost plaćanja kirije
Karla Finokio krenula je put sudbine beskućnika kada se rastala s partnerom posle 18 godina zajedničkog života. Tada 55-godišnjakinja, ona se privremeno preselila kod rođaka. Nakon operacije kičme, planirala je da iskoristi svoj ček državne pomoći od 800 dolara mesečno da iznajmi stan.
Međutim, ispostavilo se da ne može sa tim novcem da priušti nikakav smeštaj u Finiksu. U glavnom gradu američke države Arizone su tokom pandemije koronavirusa prosečne mesečne kirije porasle za 33 odsto. Stanarina za garsonjeru u Finiksu je preko 1.220 dolara.
Karla Finokio je zato sada prinuđena da živi u svom starom automobilu, pod zaštitom svog psa-mešanca.
Broj starijih beskućnika će se utrostučiti
„Ogroman je rast beskućništva starijih osoba“, kaže Kendra Hendri. Kendra je saradnica u najvećem skloništu za beskućnike u Arizoni. U ovom skloništu stariji ljudi čine oko 30 odsto privremenih stanara. To „nisu nužno ljudi koji imaju mentalne bolesti ili probleme sa drogom. To su ljudi koje rast kirija izbacuje na ulicu“.
Stručnjaci predviđaju da će se broj starijih beskućnika skoro utrostručiti u narednoj deceniji. Zato se od donosilaca odluka širom SAD-a zahteva da smisle nove ideje za smeštaj sve starijih, bolesnijih i sve manje sposobnih da plaćaju rastuće kirije. Aktivisti kažu da je potrebno mnogo više stanova, posebno za ljude sa ekstremno niskim primanjima.
Ostareli beskućnici, gledano po njihovom zdravstvenom stanju, stariji su od svoje hronološke starosti. Oni se često nalaze u invalidskim kolicima, koriste štake i generalno imaju problema s pokretljivošću. Takođe pate od kognitivnih i hroničnih oboljenja, kao što je dijabetes. Mnogi su se zarazili kovidom ili nisu mogli da rade zbog ograničenja koja je donela pandemija.
Istraživanje o starijim beskućnicima iz 2019. Univerziteta u Pensilvaniji oslanjalo se na podatke popisa u periodu od 30 godina. Ovo istraživanje predviđa da će se broj američkih građana starijih od 65 godina koji će se suočiti sa beskućništvom skoro utrostručiti do 2030. godine. Broj će porasti sa 40.000 na 106.000 starijih beskućnika. To će dovesti do krize zdravstvenog sistema jer će se kod ovih ljudi umnožiti zdravstveni problemi povezani sa starenjem.
Penzionisanje više nije zlatni san
Margot Kušel, lekarka koja vodi Centar za ugrožene, ustanovu Univerziteta Kalifornije u San Francisku, kaže da je njeno istraživanje u Oklandu pokazalo da je skoro polovina starijih beskućnika u SAD morala pod starost da živi na ulici.
„Vidimo da penzionisanje više nije zlatan san. Mnogi siromašni, malo plaćeni radnici posle penzionisanja moraju da žive na ulici“, kaže Kušel.
To se naročito odnosi na one koji su sada u kasnim 50-im do kasnih 60-ih godina, a nemaju penziono osiguranje. Prema popisu stanovništva SAD, polovina žena i muškaraca starosti od 55 do 66 godina nema ni ušteđevinu za penziju.
Popis pokazuje da je preko 70 miliona stanovnika SAD koji su rođeni u periodu između 1946. i 1964. godine. Do 2030. godine svi će oni imati više od 65 godina i biće vreme za njihovo penzionisanje.
Najveći broj ostarelih beskućnika ima i manje socijalno osiguranje jer su mnogi godinama radili „na crno“.
Donald Vajthed iz Nacionalne koalicije za beskućnike u Vašingtonu, navodi da su Afro i Latinoamerikanci, kao i američki starosedeoci koji su postali punoletni 1980-ih, usled recesije i visoke stope nezaposlenosti, nesrazmerno mnogo zastupljeni među beskućnicima.
Mnogi od njih koji su blizu penzije, nikada nisu imali dobro plaćene poslove i nisu kupovali kuće zbog diskriminatorne prakse trgovaca nekretninama.
„Mnogo nas nije ulagalo novac u penzione programe, misleći da će se socijalno osiguranje pobrinuti za nas“, objašnjava Rudi Solis (63), operativni direktor centra koji nudi obroke, tuširanje i druge usluge starim beskućnicima u Finiksu.
Prosečna mesečna penzija iz Fonda socijalnog osiguranja SAD iznosi od decembra 1.658 dolara. Međutim, mnogi stariji beskućnici imaju mnogo manje penzije jer nemaju pun penzioni staž i jer su zarađivali manje od drugih. Pravo na socijalnu pomoć od 841 dolara mesečno imaju ljudi stariji od 65 godina slabog imovinskog stanja koji nemaju pun penzijski staž.
Izvor: 021
Fotografija: geralt/Pixabay