Psihologija: Autosugestija – nepotrebna ili štetna

Kakav je zaista uticaj autosugestije? Ljudima koji već imaju izraženo samopoštovanje ona i nije potrebna, a za one koji ga nemaju, može biti i kontraproduktivna…

Psihijatar Džoana Vud i njen tim sa univerziteta „Vaterlo“ u Kanadi, predstavili su zaključke svog rada nakon višegodišnjeg terenskog istraživanja uticaja autosugestije na ljude koji već imaju izraženo samopoštovanje, i na one kojima ono nedostaje.

Zaključili su da onim prvim autosugestija i nije potrebna, dok ovim drugim, ne samo da ne pomaže, već je kontraproduktivna. Naime, autosugestija „pozitivnog razmišljanja“ često se kosi sa realnim činjeničnim okolnostima okruženja pojedinca, i dodatno ga provocira da svoje nedostatke vidi još izraženije u odnosu na predstavu koja se nameće kao ulaznica za svet uspešnih.

Najslavniju frazu, kod nas naročito poznatu iz filma Sećaš li se Doli Bel, „svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem“, osmislio je početkom 20. veka francuski psiholog Emil Kue. Teorija je stekla svetsku popularnost knjigom „Moć pozitivnog razmišljanja“ Normana Vinsenta Pelea iz 1952. godine, a od tada do danas autosugestivna mantra nezaobilazni je deo „treninga“, „obuka“, „radionica“ koje će vam pomoći da „verujete u sebe“, „budete bolji“, „budete pobednik“, itd.

Zašto je ova metoda stekla toliko široku popularnost? Dozvoljavala je „samolečenje“, što je značilo manje troškove za lekare, psihijatre, psihologe i eventualne lekove, ali i manji rizik od osude društva. Samim tim, dodatno je gajen antagonizam prema onima kojima je zaista bila potrebna medicinska pomoć, ali je zbog društvenih normi nisu potražili.

U čemu je problem s pozitivnim mišljenjem? U tome, objašnjava Vud, što – ako iza misli ne stoji iskreno uverenje – ono nema nikakvog učinka, a u šta će pojedinac verovati nije stvar isključivo volje ni odluke. Na to kakva uverenja pojedinac gaji, osim inteligencije i sposobnosti da se objektivno sagledava realnost, utiče i razvijenost i aktivnost moždanih centara za odbranu od stresa, koje nisu podjednake kod svih ljudi, piše Zorica Žarković za Biznis i finansije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *