Iz Crkvenca kod Svilajnca stiže nam priča jednog od emigranata još iz prvih posleratnih talasa emigracije iz SFRJ. Miodrag Ilić ima 88 godina, a deviznu penziju prima od 1982. godine…
Miodrag je 1956. godine rešio da ostavi poljoprivredu, suprugu Mladenku, ćerku Snežanu i sina Aleksandra i sreću potraži u Francuskoj. U zavičaju, kaže, nije mogao da dobije posao jer nije bio član Partije:
– Prodao sam svinju za ondašnjih 600 dinara, stavio glavu u torbu i krenuo u Pariz. Petnaest dana sam radio na crno, a onda sam otišao u opštinu Mumorezi i zaposlio sam se i firmi koja je kopala kanalizaciju i asfaltirala puteve. Radio sam 17 meseci i dobio papire. Potom sam prešao u mesto Ževilije u kome je bila livnica Mikrofosion za izradu preciznih avionskih delova. Tu sam radio do penzije – navodi Miodrag za portal „Vesti online“.
On dodaje da je bio osmi Jugosloven u livnici. Posle samo pet-šest godina polovinu radnika činili su Jugosloveni. Mogao je da završi školu, ali mu nije trebala. Bio je vredan i svi su ga poštovali.
– Na moje poverenje zaposlilo se mnogo ljudi iz sela i okoline. Ako bih nekog prezentirao, kako se govorilo, odmah bi ga primili. Direktor je jednog dana došao kod mene sa listom od 19 primljenih radnika i pitao je da li će i oni da budu vredni kao ja. Rekao sam mu da ih proveri dva-tri dana, pa one koje nisu dobri neka otpusti. Ali, svi su bili dobri radnici – dodaje Miodrag.
Žal za porodicom – Jedino mu je bilo žao što je čitavog radnog veka bio bez svoje porodice. Ona mu je uvek bila u mislima. Najviše žali što Snežanu i Aleksandra nije uspeo da odvede u Francusku.
Njegova supruga Mladenka dobila je papire kao domaćica i nije mogla da se zaposli. Malo je radila u bašti, ali je posao bio težak, a primanja mala, pa se vratila u zavičaj.
Miodrag se potom preselio u Sen Deni i iznajmio stan u kome je stanovao sa rođenom sestrom Radmilom Mikić, čiji je suprug Milutin radio na građevini i stanovao u radničkim barakama.
On je 1982. godine otišao u penziju solidarno kako bi mlađima ustupio svoje radno mesto. Dobijao je 75 odsto svoje plate, a 20 posto mu je plaćao gazda, tako da je primao 95 posto plate. Imao je sva prava kao i zaposleni i penzija mu se povećavala kao i njima. Kada je stekao godine, otišao je u staračku penziju.
– Da sam ostao, ništa ne bih mogao. Ovde je bio mnogo težak život. Kad sam se vratio nastavio sam da se bavim poljoprivredom – priča Miodrag za Vesti online.