Preko tri decenije živi od devizne penzije

Preko tri decenije živi od devizne penzije

Iz Crkvenca kod Svilajnca stiže nam priča jednog od emigranata još iz prvih posleratnih talasa emigracije iz SFRJ. Miodrag Ilić ima 88 godina, a deviznu penziju prima od 1982. godine…

Miodrag je 1956. godine rešio da ostavi poljoprivredu, suprugu Mladenku, ćerku Snežanu i sina Aleksandra i sreću potraži u Francuskoj. U zavičaju, kaže, nije mogao da dobije posao jer nije bio član Partije:

– Prodao sam svinju za ondašnjih 600 dinara, stavio glavu u torbu i krenuo u Pariz. Petnaest dana sam radio na crno, a onda sam otišao u opštinu Mumorezi i zaposlio sam se i firmi koja je kopala kanalizaciju i asfaltirala puteve. Radio sam 17 meseci i dobio papire. Potom sam prešao u mesto Ževilije u kome je bila livnica Mikrofosion za izradu preciznih avionskih delova. Tu sam radio do penzije – navodi Miodrag za portal „Vesti online“.

On dodaje da je bio osmi Jugosloven u livnici. Posle samo pet-šest godina polovinu radnika činili su Jugosloveni. Mogao je da završi školu, ali mu nije trebala. Bio je vredan i svi su ga poštovali.

– Na moje poverenje zaposlilo se mnogo ljudi iz sela i okoline. Ako bih nekog prezentirao, kako se govorilo, odmah bi ga primili. Direktor je jednog dana došao kod mene sa listom od 19 primljenih radnika i pitao je da li će i oni da budu vredni kao ja. Rekao sam mu da ih proveri dva-tri dana, pa one koje nisu dobri neka otpusti. Ali, svi su bili dobri radnici – dodaje Miodrag.

Žal za porodicom – Jedino mu je bilo žao što je čitavog radnog veka bio bez svoje porodice. Ona mu je uvek bila u mislima. Najviše žali što Snežanu i Aleksandra nije uspeo da odvede u Francusku.

Njegova supruga Mladenka dobila je papire kao domaćica i nije mogla da se zaposli. Malo je radila u bašti, ali je posao bio težak, a primanja mala, pa se vratila u zavičaj.

Miodrag se potom preselio u Sen Deni i iznajmio stan u kome je stanovao sa rođenom sestrom Radmilom Mikić, čiji je suprug Milutin radio na građevini i stanovao u radničkim barakama.

On je 1982. godine otišao u penziju solidarno kako bi mlađima ustupio svoje radno mesto. Dobijao je 75 odsto svoje plate, a 20 posto mu je plaćao gazda, tako da je primao 95 posto plate. Imao je sva prava kao i zaposleni i penzija mu se povećavala kao i njima. Kada je stekao godine, otišao je u staračku penziju.

– Da sam ostao, ništa ne bih mogao. Ovde je bio mnogo težak život. Kad sam se vratio nastavio sam da se bavim poljoprivredom – priča Miodrag za Vesti online.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *