Godine 2015, biće tačno pola veka od dolaska prvog organizovanog talasa jugoslovenskih gastarbajtera u Austriju.
Naime, kada je liberalizovano izdavanje pasoša, SFRJ je 1965. počela da šalje radnu snagu u Zapadnu Evropu, u zemlje sa kojima je potpisala ugovore, prvenstveno u Nemačku, Austriju i Francusku.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U to vreme Zapadna Evropa je beležila privredni bum. S druge strane, tadašnji jugoslovenski vrh je shvatio da ne može da stvori dovoljno radnih mesta za zapošljavanje bejbi bum generacije, rođene neposredno posle završetka Drugog svetskog rata.
Prvi talas masovne ekonomske emigracije trajao je sve do 1973. godine, kada je došlo do „Prvog naftnog šoka“, finansijske krize i zaustavljanja ekonomskog rasta u Zapadnoj Evropi.
Kao što i reč „gastarbajter“ kaže, Austrija i Nemačka najpre nisu htele da se postave kao klasične imigrantske države, poput SAD i Kanade, već je namera bila da se gastarbajteri vrate svojim kućama kada splasne potražnja za radnom snagom. To su želeli i sami gastarbajteri, ali, realnost je drugačija, piše Kurir.
Tim povodom, Kurir je objavio i seriju fotografija iz istorijata „Kluba Jugoslovena Jedinstvo“, osnovanog 1970. godine. „Jedinstvo“ deluje neprekidno, do danas, a od raspada SFR Jugoslavije je srpski klub.
Komentar Penzina: Kurir je fotografije objavio u tekstu sa naslovom „Prvi srpski gastarbajteri“, međutim, naši čitaoci verovatno dobro znaju da je emigracija krenula sa ovih prostora još krajem 19. veka, naročito za Ameriku…