Osobe sa Alchajmerovom bolešću koje su uzimale velike količine vitamina E bolje su obavljale svakodnevne aktivnosti u odnosu na ostale. Ipak, treba biti obazriv…
Srpski, kao i svetski mediji, pisali su o istraživanju američkih naučnika koje mnogi vide kao prekretnicu u tretiranju Alchajmerove bolesti. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su prošlog meseca u prestižnom Journal of the American Medical Association (JAMA – pdf na eng.).
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Tokom dvoipogodišnjeg istraživanja, učesnici sa blagim do umerenog stepena Alchajmerove bolesti bili su podeljeni u četiri grupe: jedna je primala 2.000 internacionalnih jedinica (IU) sintetisanog vitamina E, druga placebo, treća lek za tretiranje Alchajmerove bolesti – memantin i četvrta kombinaciju memantina i vitamina E.
Najbolje rezultate imala je grupa koja je primala samo vitamin E. Kod njih je godišnja stopa opadanja funkcionalnih performasi usporena za oko 20%. Funkcionalne performanse obuhvataju sposobnost obavljanja važnih svakodnevnih poslova kao što su spremanje jela, kupanje, kupovina ili obedovanje.
Vitamin E deluje kao antioksidant, što znači da štiti tkiva od štetnog dejstva slobodnih radikala. Prethodna istraživanja ukazala su na pojačanu aktivnost slobodnih radikala u mozgu osoba sa Alchajmerom. Istraživači su se fokusirali na antioksidativnu aktivnost vitamina E kao moguće objašnjenje njegove efikasnosti u tretmanu osoba sa ovom bolešću.
Iako je količina vitamina E koja je korišćena u ovom istraživanju daleko premašila preporučene dnevne vrednosti (max do 1.500 UI), nisu zabeležene bitnije posledice po zdravlje onih koji su uzimali samo vitamin E. Ozbiljniji problemi tokom istraživanja zabeleženi su kod osoba koje su uzimale memantin.
Treba, ipak, biti veoma obazriv. Pre svega, vitamin E, u velikim količinama naročito, može uticati na neke lekove koji se često uzimaju u starosti (npr. antikoagulanti), a inače treba biti veoma obazriv sa veštačkim vitaminima. Mnoga istraživanja ukazuju na to da oni imaju mnogo slabiji učinak nego vitamini iz prirode, a nose sa sobom i rizik od kontraefekata.
U ovom istraživanju je korišćena količina vitamina E koja se inače ne može uneti u organizam putem hrane, odnosno na „prirodan način“.