Plaćamo skoro 1.200 taksi

Građani i privreda u Srbiji plaćaju skoro 1.200 republičkih taksi, naknada i drugih neporeskih nameta. Za njihovo podmirivanje 2019. godine izdvojili su 167 milijardi dinara.

Ovo su rezultati analize koju su NALED i kompanija KPMG uradili u okviru projekta za reformu neporeskih prihoda. Ovaj projekat podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Cilj projekta je da se smanji parafiskalno opterećenje i poveća transparentnost i predvidivost svih neporeskih dažbina za privredu i građane. Koncept predložene reforme predstavljen je resornom Ministarstvu finansija.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Ukupno je 1.189 taksi, naknada i drugih nameta koji su propisani u više od 200 zakona i 270 podzakonskih akata. Igor Lončarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u i partner u kompaniji KPMG kaže da više od četvrtine njih – 331, ne prolazi kroz sistem trezora.

„To znači da ni Ministarstvo finansija nema potpune i tačne izveštaje o iznosima koji se naplaćuju. Želimo da kroz projekat podržimo Ministarstvo finansija i da zajedno uredimo ovu oblast u korist svih, i građana i privrede i države“, kaže Lončarević.

Osim neporeskih nameta na republičkom nivou, kaže Lončarević, paralelno se radi i popis neporeskih dažbina koje građanima i privredi naplaćuju javna preduzeća, gradovi i opštine.

Jedan od ključnih problema sa neporeskim nametima jeste taj što podaci o njima nisu lako dostupni i ažurni.

„Zato je jedan od glavnih predloga reforme na kojem NALED insistira godinama unazad izrada javno dostupnog elektronskog registra svih neporeskih nameta. U tom registru bi bile evidentirane sve takse, naknade i druge neporeske dažbine koje privreda i građani moraju da plate. Za njegovu ažurnost bila bi odgovorna država“, objašnjava Lončarević.

Jedna od ideja NALED-a jeste i da direktni i indirektni korisnici budžeta, javna preduzeća, javne agencije i sve druge organizacije, koje su korisnici javnih sredstava, ne mogu da naplaćuju namete koji nisu evidentirani u registru, koji bi bio u nadležnosti Ministarstva finansija.

Izvor: 021

Podsećamo na članak iz 2013: