Pet najčešćih razloga za kajanje na samrti

Broni Ver (Bronnie Ware) iz Velike Britanije, bivša medicinska sestra odeljenja za palijativnu negu, koja se brinula o pacijentima u poslednjim danima njihovog života, napisala je knjigu o svom iskustvu u kojoj je izdvojila pet stvari zbog kojih se ljudi na samrti najčešće kaju…

1. Da sam bar živela/o kako sam želela/o, a ne kako su to želeli drugi – „Većina nije ispunila svoje snove, a umiru znajući da je to zbog njihovih odluka“, piše ona.

2. Da bar nisam radio toliko puno – „Ovo mi je rekao svaki muški pacijent kog sam negovala. Nisu videli odrastanje svoje dece i dugo su vremena bili odvojeni od supruge, dok su moje pacijentkinje uglavnom bile domaćice.“

3. Da sam bar imala/o hrabrosti izraziti osećanja – „Mnogi ljudi potiskuju osećanja kako bi održali mir sa drugima. To vodi životu koji se može opisati frazom srednja žalost. Nikad ne postanu ono što bi uistinu mogli postati. Mnogi se i razbole zbog ogorčenosti i povređenosti koju nisu nikad izrazili ili razrešili.“

4. Da sam bar ostala/o u kontaktu s prijateljima – „Mnoge osobe koje umiru nisu shvatale pravu vrednost starih prijateljstava sve do tog trenutka, a onda često nije moguće pronaći ih i stupiti u kontakt s njima.“

5. Da sam bar sebi dozvolila/o da budem srećniji – „Ovo je začuđujuće uobičajen razlog za žaljenje. Mnogi shvate tek na kraju života da je sreća njihov izbor. Nekako se naviknu na navike i ponašanje koje smatraju svojim životom. Zbog straha od promene, glume i drugima i sebi da su zadovoljni. No duboko u sebi žude za tim da se dobro nasmeju i opet imaju malo ludosti u svom životu“, zaključila je autorka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *