Od 1. januara 2020. ponovo švajcarska formula

Ministar finansija je najavio da će od 1. januara 2020. godine početi da se primenjuje indeksacija penzija po “švajcarskoj formuli”.

Siniša Mali, ministar finansija, je ocenio da je švajcarski model najbolji i najpravedniji za nastarije sugrađane.

Mali je, tokom skupštinske rasprave 2. oktobra, rekao da je važno da postoji dovoljno novca u budžetu. Rekao je da se teži ka tome da se za rast plata veže i rast penzija i da postoji fer i direktan odnos.

“Cilj nam je bio da povećanjem ne dovedemo u pitanje ekonomsku stabilnost. Vodimo odgovornu ekonomsku politiku i vodimo računa o svakom dinaru”, tvrdi Mali.

Ministar je i potvrdio da će plate zaposlenima u javnom sektoru biti povećane od 1. novembra 2019. godine. Povećanje će biti u iznosu od osam do 15 odsto, a prosečno 9,6 odsto.

Švajcarska formula

Švajcarska formula podrazumeva usklađivanje 50 odsto sa inflacijom i 50 procenata sa rastom zarada.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije, objasnio je, u razgovoru za Politiku, da se ova formula koristi u velikom broju evropskih zemalja.

Ova formula omogućava, sa jedne strane, da se ne smanjuje realna kupovna moć penzija (indeksacija za inflaciju). Sa druge strane, omogućava da se realna kupovna moć uvećava (indeksacija sa zaradama). Na taj način se osigurava da i penzioneri osete efekte privrednog rasta i povećanja životnog standarda u budućim godinama. Analize Fiskalnog saveta pokazuju da bi ova formula bila ekonomski održiva u dugom roku. Ona ne bi, objasnio je Altiparmakov, predstavljala finansijski teret niti rizik za budžet u narednim decenijama.

“Odredba, koja je nekoliko godina bila na snazi u Srbiji u prošloj deceniji, kojom je pokušavano da se garantuje određeni odnos prosečnih plata i penzija, bila je prvenstveno rezultat kratkovidih političkih kompromisa.” Ona nije, smatra Altiparmakov, odražavala dobru penzijsku praksu niti dugoročno održivo rešenje.

Objasnio je da prosečna penzija zavisi od mnogo elemenata. Ona uključuje i invalidske penzije, koje su bile predmet brojnih zloupotreba u poslednjih nekoliko decenija. Ali uključuje i veliki broj prevremeno penzionisanih radnika ili porodičnih penzionera. Zato nije dobra praksa pokušavati da se veštački ograniči odnos prosečne penzije i plate. Međutim, moguće je penzionerima pružiti dodatne garancije u smislu ograničavanja minimalnih rashoda za penzije u BDP.

Ako bi švajcarska formula u narednim godinama dovela do toga da ukupni rashodi za penzije padnu ispod 9,5 ili 10 odsto BDP, moguće je propisati da se omogući vanredno usklađivanje penzija kako bi se zaštitio socijalni položaj penzionera. Fiskalni savet se upravo za to zalaže. Na taj način bi se obezbedila međugeneracijska solidarnost i osiguralo da tekuće generacije radnika ne izdvajaju manje od 10 odsto BDP za penzionere. To bi bilo u skladu sa evropskim prosekom i evropskom praksom, naglasio je Altiparmakov.

Izvori: Blic, Politika
FotografijaMarko Nikolajević za Penzin

Preporučujemo za dalje čitanje ili kao podsetnik: