Neaktivnost utiče na zdravlje čoveka slično kao i pušenje, ali čak i oni koji se „pokrenu“ u srednjim godinama mogu da obezbede sebi dugovečnost i bolje psiho-fizičko zdravlje.
Njujork tajms piše o novijoj osmogodišnjoj studiji sprovedenoj u Velikoj Britaniji (objavljenoj u British Journal of Sports Medicine) koja je obuhvatila 3.454 zdravih Britanaca od 55 do 73 godine starosti koji su za potrebe studije dali detaljne podatke o svom životu i navikama. Zaključak – aktivni nisu živeli duže, ali jesu živeli znatno kvalitetnije od neaktivnih.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Pod fizičkom aktivnošću se smatralo i pranje automobila, baštovanstvo, normalan hod, ples, itd. Aktivni su bili boljeg zdravlja, ređe su imali srčana oboljenja, demenciju, i druga teška stanja. Međutim, zanimljivo je da su i oni, koji su se aktivirali tek u srednjem dobu, bili podjednako dobrog zdravlja kao i oni koji su celog života bili aktivni.
Jedna zapažena studija iz 2009. godine na uzorku od 2.000 muškaraca srednjih godina pokazala je da oni koji počnu sa fizičkim aktivnostima posle 50 godine imaju više šanse da nadžive 85 godina u odnosu na one koji su ostali neaktivni. U zaključku je rečeno da neaktivnost ima sličan uticaj na zdravlje čoveka kao i pušenje.
Takođe, jedna studija iz Australije koja je obuhvatila čak 12.000 muškaraca od 65 do 83 godine, utvrdila je da su oni koji vežbaju po pola sata najmanje pet puta nedeljno mnogo zdraviji i da im je životni vek prosečno 11 godina duži od onih koji su neaktivni. Istraživači su utvrdili da vežba pravi razliku čak i kada se uzmu u obzir druge okolnosti i navike svih učesnika u istraživanju, kao što su stepen obrazovanja, telesna masa, pušenje, itd.
Tajms piše da se dobrim starenjem smatra ako ste u dobrom zdravlju i kondiciji i preko 65 godine života, bez ili sa malo dijagnostifikovanih hroničnih oboljenja, depresije, zdravog uma i u stanju da se starate o sebi bez pomoći drugih.