Nepokretnosti kao trajna investicija u 21. veku

Bez obzira da li razmišljate lokalno ili globalno, tj. o nekretnini u Srbiji ili bilo gde u svetu, činjenica je da niko ne može da zna kako će i Srbija i svet izgledati za 50 godina.

Na primer, pretvaranje Beograda u istinski centar ovog dela sveta direktno bi uticao na višestruko uvećanje vrednosti nekretnina i zemljišta u krugu prečnika od 200-300 kilometara – bezmalo pola Srbije.

Sa druge strane, oštrije klimatske promene za 50 godina mogle bi teritorije južno od Beograda da pretvore u pustinju čime bi Beograd i cela Srbija postali samo poslednja tačka na jugu umerenog pojasa, nepogodna za poljoprivredu, ili šumarstvo, ili život i poslovanje uopšte. Čak i da se ne dogodi ništa tako ekstremno, šta će se desiti kada usled bele kuge i iseljavanja mladih, Srbija ostane poluprazna pa broj stambenih i poslovnih prostora daleko premaši potrebe lokalnog stanovništva? Doseliće se stranci? Odakle? I mi ćemo se odseliti pod stare dane? Gde?

Koliko će za 50 godina vredeti stan kupljen danas u Nišu, ili Užicu, ili Subotici? U novcu? U zlatu? U nafti? U kilovatima? U hlebovima? Koliko će, u zemlji gde će svaki četvrti stanovnik imati preko 65 godina, vredeti stan na drugom spratu u zgradi bez lifta? A na trećem? A na petom? Kolika će, 2050. godine, biti potražnja za stanovima od 60, ili 80 kvadrata u društvu gde deca što pre žele da žive odvojeno od roditelja pa pre biraju dva stana po 30 ili 35 kvadrata? Ili deca prosto odu na školovanje u drugi grad ili državu?

Koliko će puta stan do 2050. godine morati da se okreči, da mu se zamene podovi ili instalacije? Koliko će energije taj stan potrošiti tokom narednih decenija? Koliko će to koštati? Koliki će porezi biti i koliko će biti bezbedni? Možda je pouzdanije uložiti u nešto drugo?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *