Šta se dešava sa dugom u slučaju da korisnik kredita umre i kako se vrši naplata kredita od pokojnika?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ilustracija: Penzin.rs
Kada se uzima veliki kredit, vodi se računa o mnogim aspektima. Razmišlja se o roku otplate, o iznosu, o kamati, visini rate… Nije, međutim, moguće predvideti smrt osobe koja se zadužuje. Portal Nova se bavio pitanjem – Šta se dešava sa dugom u slučaju da korisnik kredita umre i kako se vrši naplata kredita od pokojnika.
Dve mogućnosti da se naplati dug osobe koja je preminula
Kad je naplata kredita od pokojnika u pitanju, postoje dve mogućnosti. Kako je objasnio predsednik Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić, osiguran dug se može naplatiti osiguravajućoj kući. Ukoliko kredit nije osiguran, preostaje druga mogućnost – da se dug prenese na naslednike.
Vasić navodi da najveći broj korisnika stambenih kredita svoje kredite osigurava. Ovo se čini upravo zbog toga da dug ne bi, u slučaju nepredviđenih okolnosti, opteretio članove porodice.
“Ljudi uglavnom osiguravaju svoje kredite kada je reč o tako velikim iznosima kao kod stambenih. Mesečni iznos koji treba da izdvoje u te svrhe nije veliki – bude oko 15-20 evra. Dobit, pak, može biti zaista velika u nepredviđenim okolnostima poput smrtnog slučaja”, naglašava Vasić.
Predsednik Udruženja banaka Srbije daje odgovor i na pitanje koje mnoge brine: Koliko dugo treba uplaćivati novac da bi se steklo pravo da osiguravajuća kuća vrati dug u slučaju smrti korisnika kredita.
“Ne postoji nikakav rok. Polisa počinje da važi čim je potpišete i prođete tu neophodnu proceduru.”
Naslednici nemaju obavezu prema banci (?)
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica smatra da ovakvo osiguranje kredita koristi, pre svega, banci. Tvrdi da naslednici preminulog korisnika kredita nemaju nikakvu obavezu prema banci.
„To je ono što banke donekle i kriju. One pokušavaju da vam brže-bolje predaju na potpisivanje papir na kom piše da kao naslednik preuzimate dug na sebe“, naglašava.
Naslednici, kako navodi Uzelac, u većini slučajeva i preuzmu dug na sebe u slučaju da kredit nije osiguran.
„Banke i ne zanima šta se dešava sve dok se rate redovno uplaćuju. U slučaju da se prestane sa uplatom rata, banka pokuša da naplati dug. Ako ne uspe, aktivira se hipoteka. Ipak, u većini slučajeva naslednici nastave sa tim kreditom da se stvari ne bi komplikovale, stan oduzimao i tako dalje“, objašnjava Uzelac.
Sa druge strane, kada je reč o manjim kreditima, kao što je keš kredit, procedura je nešto drugačija u slučaju da kredit nije osiguran.
Naime, svaki put kada neko umre, podvlači se račun, navode svi dužnici i poverioci i organizuje ostavinska rasprava. Na ostavinskoj raspravi banka se pojavljuje kao poverilac i zahteva naplatu duga koji je pokojnik imao prema njoj.
- Podsećamo: Najviše keš kredita – penzionerima
„Oni koji nasleđuju imovinu, nasleđuju i obaveze pokojnika. Međutim, ako se odreknu svega, kao što se dešava, banka bukvalno izvisi i ne može da naplati dug. To se često dešava“, kaže Uzelac.
U slučajevima ove vrste kredita, osiguranje služi da banka dobije svoj dug, a da se zauzvrat ne pojavi na ostavinskoj raspravi.
Izvor: Nova