Ako redovno pratite Penzin, već ste obavešteni o isplati penzija :) U Vestima i o ograničavanju kamatnih stopa i o trgovačkim maržama. Snalazimo li se sa onlajn servisima i da li država ima rešenje za to?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Vesti za 10. septembar 2024:
- Isplata penzija za kategoriju zaposleni
- Plaćanje online sve zastupljenije, mnogi stariji se ne snalaze
- Ograničavanje kamatnih stopa
- Od sredine septembra upozorenja o nepogodama i nesrećama
- RZS ponovo radi istraživanje o maržama
Isplata penzija za kategoriju „zaposleni“
Za danas je planirana isplata penzija za avgust za korisnike iz kategorije „zaposleni“. Ovo je najbrojnija kategorija. Čini je oko 85 odsto ukupnog broja penzionera. Prosečna penzija koja se isplaćuje ovoj kategoriji veća je od ostale dve kategorije, dakle samostalnih delatnosti i poljoprivrednih penzionera.
Danas je omogućena isplata penzija za one penzionere koji penziju primaju preko tekućih računa. Za one koji primanja dobijaju na kućnim adresama ili poštanskim šalterima isplata će početi u sutra.
Plaćanje online sve zastupljenije, mnogi stariji se ne snalaze
U članku Novosti o online plaćanju i digitalnim uslugama naglašeno je da je broj usluga koje se mogu obaviti online u velikoj meri povećan. Ovo uključuje plaćanje raznih taksi, poreza, kao i rešavanje administrativnih poslova.
Na ovaj način, građani su u mogućnosti da obave mnoge poslove sa bilo kog mesta. Online plaćanje omogućava uštedu vremena, manju potrebu za fizičkim prisustvom i smanjenje administrativnih troškova.
U članku se navodi i koje je sve poslove moguće obavljati preko interneta.
Iako su digitalne usluge napredovale, još uvek postoje oblasti koje treba unaprediti kako bi online sistemi bili potpuno efikasni i korisni za sve građane. Ovo podrazumeva i unapređenje korisničkog iskustva i infrastrukture.
Mnogi građani, posebno stariji, ne mogu da koriste prednosti korišćenja online usluga.
Milan Dobrijević, državni sekretar za elektronske komunikacije, informaciono društvo i evropske integracije kaže da će Ministarstvo u narednom periodu sprovesti opsežan program podizanja digitalnih veština stanovništva. Nameravaju da ovo učine obrazovanjem mreže digitalnih kutaka u više od 50 ruralnih opština. Svaki digitalni kutak imaće opremu i predavače/trenere, koji će biti na raspolaganju svima kojima su potrebni pomoć i edukacija. Ovo se posebno odnosi na starije i osobe sa posebnim potrebama.
Ograničavanje kamatnih stopa
Narodna banka Srbije (NBS) uvela je nove propise koji će značajno uticati na bankarski sektor, piše Forbes Srbija. Ovi propisi donose strože uslove za banke, što uključuje veće zahteve za kapital i rezervisanje sredstava.
Glavni cilj novih propisa je da se poboljša stabilnost finansijskog sistema i da se zaštite interesi potrošača. Banke i fondovi će morati da se prilagode kako bi ispunili te zahteve.
Banke će se suočiti sa dodatnim troškovima zbog novih regulativa. Ovo može uticati na njihovu profitabilnost, jer će biti potrebno prilagoditi poslovne modele i povećati obaveze u vezi sa kapitalom i rezervama.
Propisi uključuju i ograničenje kamatnih stopa koje banke mogu naplaćivati. Ovo može uticati na njihove kamate na kredite i depozite, što može smanjiti njihovu zaradu. Ukoliko se usvoji u sadašnjoj verziji, primena ograničenih kamatnih stopa mogla bi da počne 1. januara 2025.
Vladimir Vasić, finansijski konsultant i nekadašnjeg generalni sekretar Udruženja banaka se pribojava da bi mogo da se desi nešto slično kao tokom regulisanja cena mesa.
„Kada su bile ograničene cene, stave jedan but sa tom cenom, a tri samelju u kobasice i naplate se preko kobasica. To je sistem spojenih sudova. Imate profitnu stopu i ako nemate profit na jednom proizvodu, imaćete ga na drugom. Tržište treba da bude motivisano da radi besprekorno, i na ponudi i na tražnji. Ovo je bankocentrično tržište, 92 odsto se nalazi u bankama. Vi idete u banku i da uzmete i da ostavite pare“, zaključio je Vasić.
Fondovi će takođe biti pogođeni novim pravilima, što može uticati na njihove investicije i strategije.
Od sredine septembra upozorenja o nepogodama i nesrećama
Goran Mihajlović, pomoćnik direktora Republičkog hidro-meteorološkog zavoda (RHMZ) najavio je početak rada sistema za prenos hitnih informacija građanima o opasnosti od elementarne nepogode ili tehničko-tehnološke nesreće. Planirano je da ovaj sistem počne sa radom od 15. septembra 2024, prenosi NIN.
SMS poruke koje će se slati građanima sadržaće kratke i jasne informacije koje se odnose na opasnost. Biće dat i link prema stranici za informacije o tome kako se ponašati.
„Ove poruke sadržaće kratke, jasne informacije koje se odnose na opasnost i u meteorološkom smislu to će biti tip i intenzitet pojave, a pored toga, s obzirom na ograničenost ove poruke, na 150 do 160 karaktera, u samoj poruci postojaće link koji će nas voditi na stranicu gde ćemo naći sve informacije i uputstva kako se ponašati i zaštititi od navedene opasnosti na koju se upozorenje odnosi“, kazao je Mihajlović.
RZS ponovo radi istraživanje o maržama
Vlada Srbije zatražila je od Republičkog zavoda za statistiku da ponovo sprovede istraživanje o maržama, piše Nova ekonomija. Nova ekonomija podseća da je slično istraživanje RZS uradio i 2024. godine. Tada je pokazano da trgovačke marže uopšte nisu toliko visoke koliko je pokazalo slično istraživanje koje je tada sprovela Narodna banka.
Sada će RZS sprovesti istraživanje o strukturi cena osnovnih životnih namirnica u maloprodajnim lancima za prvih šest meseci ove godine.
Istraživanje RZS-a o maržama, koje zapravo predstavljaju neposredni profit od prodaje nakon eliminisanja troškova proizvoda, jedno je od retkih na ovu temu.
Istraživanje koje bi trebalo da pokaže kakvo je stanje konkurencije na tržištu prehrambenih proizvoda sprovodi i Komisija za zaštitu konkurencije. Ono još uvek nije objavljeno.