Nije više samo osećaj u pitanju. Sudeći i prema zvaničnim statističkim podacima, današnja inflacija je najveća još od 2013. godine. Stručnjaci i NBS imaju donekle različita objašnjenja za rast cena u Srbiji.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Statistika je konačno pokazala ono što je bilo jasno svakom ko je bo na pijaci ovog leta. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, hrana je u avgustu 2021. u odnosu na isti mesec prethodne godine bila skuplja za 5,8 odsto. Mnogi se, piše Danas, ne bi složili da su cene samo toliko povećane.
Cene povrća su više za skoro 20 odsto nego pre godinu dana. (V: U peršun! Poskupeo i paradajz)
Prema statističkim podacima, meso je poskupelo za 6,6 odsto, a ulje za 18,8 odsto. (V: Poskupelo svinjsko meso, ostale vrste ne bi trebalo)
Stanovanje, voda, struja i gas poskupeli su 5,2 odsto u odnosu na avgust 2020. godine. Na godišnjem nivou, struja i voda poskupeli su više od osam odsto.
Prevoz je skuplji za 9,2 odsto. Najviše je poskupelo gorivo – skoro 17 odsto.
Ukupno, inflacija je na godišnjem nivou dostigla 4,3 odsto, što je skoro na gornjoj granici koridora koji cilja Narodna banka Srbije, od 1,5 do 4,5 odsto i najviši nivo još od septembra 2013. godine. U odnosu na decembar, odnosno od početka godine inflacija je na 4,6 odsto. Postavlja se pitanje da li je inflacija samo privremena pojava ili će nastaviti da raste, ali ono što je jasno je da je globalni fenomen, jer je recimo u evrozoni u avgustu dostigla tri odsto, a u SAD je julska godišnja inflacija iznosila čak 5,4 odsto.
Ekonomisti o razlozima rasta inflacije
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjuje da inflacija može da bude zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da se vodi politika fiksnog deviznog kursa. Fiksni devizni kurs inače ograničava rast cena.
„Imamo rast cena u inostranstvu i to se preliva na Srbiju, pa i kroz taj fiksni kurs. Jedan deo inflacije je verovatno posledica i linearnog davanja iz budžeta što je uticalo na povećanje domaće tražnje. Oprez je potreban, ali sa merama monetarne politike ipak treba pričekati. I Evropska centralna banka je još rezervisana“, ocenio je Šoškić.
Prof. Šoškić je dodao da na globalni rast cena verovatno utiče i to što se još nisu stabilizovali lanci snabdevanja. Kao primer navodi da još uvek traje nestašica poluprovodnika.
Goran Radosavljević, profesora na FEFA kaže da Srbija ima sistemsku inflaciju na nivou od tri do četiri odsto.
„Više me je plašilo kada je inflacija bila blizu nule. To je značilo da u stvari imamo deflaciju. Za zemlje u razvoju je određen iznos inflacije stimulans za ekonomiju. Treba imati u vidu i da je Narodna banka nekoliko godina promašivala cilj, odnosno da je inflacija bila ispod ciljanog koridora“, podseća Radosavljević.
Naglasio je da izgleda kao da se evropski sistem merenja inflacije otrgao od stvarnosti.
„Od početka godine hrana, a posebno meso je poskupelo i po 20 odsto, energenti, transport… A tek ćemo videti šta nas čeka na zimu pošto je sada gas na evropskom tržištu dostigao cenu od 690 dolara za kubni metar, a prošle godine je koštao oko 240 dolara“, opominje Radosavljević.
Na globalni rast cena, dodaje prof Radosavljević, uticao je nešto brži ekonomski oporavak, ali i odgovor država na krizu ogromnim ulaganjima u javne radove i infrastrukture. To je podiglo cene materijala.
„Koliko će dugo trajat,i teško je reći. Ali dok god se bude vodila politika jeftinog novca i dok se države budu borile protiv pandemije bacanjem para iz helikoptera, cene će rasti“, zaključuje Radosavljević.
NBS: Rast cena privremen
List Danas preneo je i deo saopštenja Narodne banke Srbije (NBS).
„Povećanje međugodišnje inflacije u avgustu vođeno je privremenim faktorima, pre svega niskom bazom iz prethodne godine i sezonski neuobičajeno visokim cenama voća i povrća usled nepovoljnih vremenskih prilika i slabijeg roda, kao i povećane tražnje i u Srbiji i u regionu. Na inflaciju su uticale i više cene mesa, koje su takođe pod uticajem smanjene ponude, povećane tražnje i izrazito niske baze iz istog perioda prethodne godine. Pored toga, znatno viša svetska cene nafte u odnosu na isti period prethodne godine i dalje u velikoj meri utiče na kretanje inflacije, s obzirom na to da rast cena derivata nafte na domaćem tržištu čini oko četvrtine ukupne međugodišnje inflacije u avgustu.“
Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) u avgustu je iznosila 1,8 odsto međugodišnje. Taj podatak, prema oceni NBS, potvrđuje privremenost inflatornih pritisaka.
„Međugodišnja inflacija će u naredna dva tromesečja nastaviti da se kreće u gornjoj polovini ciljanog raspona od tri plus minus 1,5 odsto. Nakon toga prvo očekujemo njeno smanjenje ka centralnoj vrednosti cilja tokom drugog tromesečja, a zatim i njeno kretanje u donjoj polovini ciljanog raspona od druge polovine naredne godine“, kažu u NBS.
M. Obradović za Danas
Izvor: Danas
Ilustracija: Eric Perlin sa Pixabay