U različitim kulturama i zemljama, smatra se da su mudri ljudi logični i promišljeni, kao i da su sposobni da uzmu u obzir osećanja i percepcije drugih ljudi.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Šta čini da čovek deluje mudro? Ljudi na mudrost gledaju kroz primenu znanja i logičkog razmišljanja, kao i uzimanja u obzir osećanja i shvatanja drugih. Ovo su zaključci novog istraživanja koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Vaterlo. Naučnici sa ovog kanadskog univerziteta proučavali su percepciju mudrosti u 12 zemalja i na pet kontinenata.
Naučnici su ispitali osnovne principe kojim se vodimo kada nekog smatramo mudrim u političkom vođstvu, nauci i svakodnevnom životu. U različitim kulturama, procene učesnika su se susrele u dva plana: usmerenost ka razmišljanju i socio-emocionalna svest.
Usmerenost ka razmišljanju podrazumeva karakteristike kao što su logično razmišljanje, kontrola emocija i primena znanja. Socio-emocionalna svest uključuje karakteristike kao što su briga za tuđa osećanja i obraćanje pažnje na društveni kontekst.
Dimenzije percepcije mudrosti
U istraživanju je učestvovalo 2.707 učesnika iz 16 socio-ekonomski i kulturno različitih grupa. Od njih se tražilo da uporede 10 osoba, među kojima su bili naučnici, političari i učitelji, u kontekstu donošenja teške odluke u stvarnom životnom scenariju bez jasnog tačnog ili pogrešnog odgovora. Učesnici su zatim zamoljeni da ocene stepen mudrosti ovih pojedinaca i njih samih.
Podaci su analizirani da bi se identifikovale osnovne dimenzije koje upravljaju percepcijom mudrosti među pojedincima i među grupama.
Konzorcijum Geografija filozofije koordinisao je saradnju između 26 istraživačkih institucija. Učestvovali su naučnici iz Severne i Južne Amerike (Kanada, SAD, Ekvador i Peru), Azije (Kina, Indija, Japan i Južna Koreja), Afrike (Maroko i Južna Afrika) i Evrope (Slovačka).
Istraživanje „Dimenzije percepcije mudrosti u dvanaest zemalja na pet kontinenata“ vodili su dr Maksim Rudnev i dr Igor Grosman. Ono je objavljeno u časopisu „Nature Communications“.
Ko su mudri ljudi?
„Na naše iznenađenje, dve dimenzije su se pojavile u svim regionima kultura koje smo proučavali. Obe su bile povezane sa jasnim pripisivanjem mudrosti ljudima“, rekao je Rudnev, postdoktorski istraživač-saradnik za psihologiju na Vaterlou.
Studija naovdi kako ljudi širom sveta sude, podržavaju i veruju liderima, edukatorima i drugim ljudima na uticajnim pozicijama. Jedan primer je kako ljudi gledaju na bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa i sadašnjeg predsednika Džoa Bajdena.
„Iako obe dimenzije mudrosti deluju istovremeno, ljudi mudrost više povezuju sa usmerenošću ka razmišljanju. Ukoliko nekog smatramo nesposobnim za razmišljanje i logičko rasuđivanje, percepcija o njemu kao o socio-emocionalno kompetentnom i moralnom neće biti dovoljna“, objasnio je Grosman, direktor Laboratorije za mudrost i kulturu na Univerzitetu Vaterlo.
„Mogli ste to da vidite neposredno nakon zloglasne predsedničke debate Tramp-Bajden 2024. Nijedan kandidat nije delovao promišljeno. Međutim, činilo se da je Tramp pobedio u debati jer su mnogi gledaoci Bajdena videli kao socio-emocionalno dobronamernog, ali kognitivno slabog.“
„Zanimljivo je da su učesnici u našem istraživanju sebe smatrali inferiornijim u odnosu na većinu primera mudrosti kada je u pitanju usmerenost ka razmišljanju. Bili su, međutim, manje sposobni za samoprocenu kada su u pitanju socio-emocionalne karakteristike“, rekao je Rudnev.
„Razumevanje šta se širom sveta smatra mudrošću ima implikacije na vođstvo, obrazovanje i međukulturalnu komunikaciju. To je prvi korak u razumevanju univerzalnih principa u tome kako drugi doživljavaju mudre ljude u različitim kontekstima.“
Istraživanje: Nature Communications
Izvor: University Waterloo
Prevod: Penzin.rs
Fotografija: Pavellllllll sa Pixabay
- Preporučujemo i tekst: 6 karakteristika mudrosti