M. Ćurčin: Rodoljubiva pesma

Milan Ćurčin (1880-1960) je različit od drugih srpskih modernista. Njega svrstavaju u “zaboravljene pesnike”. I njegova “Rodoljubiva pesma” je drugačija.
Verujemo da je i to čini pogodnom da obeleži Dan primirja na Penzinu. Jer i borba Srbije u Prvom svetskom ratu je bila drugačija od drugih.
A Srbija je izvojevala pobedu snagom dobrih sinova svojih!

O Rode! Pun si krupnih i sitnih ružnih strasti,
Primljenih od otaca, i rođenih u tebi;
Od njih te tuđa pomoć ne može nikad spasti,
S njima te k sebi svojski primio niko ne bi.

O Rode! Ti si malen, i sve je u tebi malo, –
Rasturen, – ni sam ne znaš dokle ti dopiru međe;
Ti brata svog ne poznaš, i malo ti je stalo
Što su međ’ vama staze sve bleđe i ređe.

O Rode! Nema nade da skorim drukče bude:
Nit’ imaš dosta snage da sam se preporodiš,
Nit’ nosiš svest u duši i ljubav cele grude,
Da s dušmanima svud jednu borbu vodiš…

Ja vidim rulju s brega, gde juri da te skrha,
I gledam tebe kako niz brdo i sam hrliš.
I nigde svetle tačke u viziji, – od vrha
Do dna grančice, nigde da rukom je obgrliš.

Pa ipak, Rode, mi smo tu – i na sve spremni –
Volja nam naša raste s brojem nevolja tvojih!
I takvi, mi smo jači neg’ nebo i šar zemni!
Veruj u snagu, Rode, dobrih sinova svojih!

M. Ćurčin
Fotografija: Serbica,
(Razglednica sa slikom najmlađeg srpskog vojnika od 12 godina)

Preporučujemo za čitanje i tekst: