Alchajmerova bolest je šesti uzrok smrti u SAD, sa preko 1.200 obolelih svakog dana. Jedno istraživanje na miševima nudi mogući pravac razvoja budućih terapija za borbu protiv Alchajmerove bolesti.
Istraživanje sa univerziteta Kalifornije u San Francisku (Life Extension Factor Klotho Prevents Mortality and Enhances Cognition in hAPP Transgenic Mice, Journal of Neuroscience Journal of Neuroscience), opisuje način na koji upravljanje proteinima koji su povezani sa pamćenjem može da suzbije simptome Alchajmera, čak i kada su već prisutni toksini koji prouzrokuju bolest.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Kloto (klotho), protein sposoban da prolazi membrane u organizmu, povezuje se sa dugovečnošću. Telo vremenom počinje da proizvodi sve manje ovog proteina, a niski nivoi kloto proteina povezani su sa brojnim bolestima, uključujući osteoporozu, bolesti srca, povećanim rizikom od moždanog udara, i opadanjem kognitivnih funkcija. Ovi faktori vode ka opadanju kvaliteta života, pa i preuranjenoj smrti.
Prethodna istraživanja istog tima o kojima je Penzin već pisao (ovde i na linku gore) pokazala su da povećanje kloto proteina kod zdravih miševa vodi ka poboljšanju njihovih kognitivnih funkcija. Novo istraživanje nastavlja se na ta istraživanja tako što povećava nivo kloto proteina kod miševa koji već imaju povišene nivoe proteina amiloid-beta i tau, koji se povezuju sa Alchajmerom.
Začuđujuće, čak i kada je visok nivo ovih toksina koji uzrokuju bolesti, miševi sa povećanim kloto proteinom uspevaju da očuvaju svoje kognitivne funkcije.
– Neverovatno je da uspevamo da popravimo stanje obolelog mozga uprkos činjenici da je pun toksina. Tako ne samo da uspevamo da zdrave miševe učinimo pametnijim, već možemo i da ih zaštitimo od toksina koji uzrokuju Alchajmera. Tako bez pokušaja targetiranja same bolesti, uspevamo da povećamo žilavost organizma i popravimo moždane funkcije – kaže Dena Dubal, vođa studije.
Mehanizam koji stoji iza ovih zaključaka izgleda da je interakcija kloto proteina sa receptorima glutamata – NMDA, koji su od ključne važnosti za sinoptičku transmisiju (prenos informacija u mozgu), odnosno za učenje, pamćenje i izvršne radnje.
Alchajmer obično oštećuje ove receptore, ali miševi sa višim nivoom kloto proteina uspevali su da očuvaju NMDA u funkciji. Deo uspeha metode izgleda je i u očuvanju NMDA podjedinice – GluN2B, koja je bila prisutna u znatno većoj meri nego kod kontrolne grupe miševa u istraživanju.
Mehanizam i rezultati studije moraće biti dalje ispitivani pre nego što se razvije eventualni tretman za ljude.
– Sledeći korak biće identifikacija i testiranje lekova koji mogu da podignu nivo kloto proteina ili da imitiraju njegove efekte na mozak. Ohrabreni smo svim ovim zato što su već utvrđene sličnosti uticaja koji kloto protein ima na mozak čoveka i miševa u našoj prethodnoj studiji. Mislimo da ovo pruža dobar razlog za dalje istraživanje kloto proteina kao leka za Alchajmer – kaže Lennart Mucke, sa univerziteta Kalifornije u San Francisku koji je takođe učestvovao u studiji, prenosi IFL Science.