Da li će, i ako će – koliko će poskupeti meso nakon što je Vlada Srbije ukinula uredbu kojom su cene nekih proizvoda, pa i nekih vrsta mesa, bile ograničene?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Penzin.rs
Vlada je posle godinu dana ukinula Uredbu kojom bile ograničene cene osnovnih životnih namirnica.
Po toj uredbi, cena za kilogram svinjskog buta bez kostiju mogla je da bude najviše 750 dinara. Danas je kilogram ove vrste svinjskog mesa od 670 do 800 dinara. Svinjske plećke bez kostiju sada koštaju od 620 do 690 dinara. Kilogram ovog mesa pre ukidanja uredbe nije smeo da košta više od 738 dinara.
Cene miruju, ali bi to uskoro moglo da se promeni. Uzgajivači svinja upozoravaju da je svinja sve manje na imanjima, ponuda slabi, a troškovi uzgajanja rastu. Cena tovnih svinja počela da raste. Dostiže 270 dinara po kilogramu. To bi moglo da utiče na poskupljenje mesa.
Cene mesa će verovatno rasti
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije podseća da je prošla već treća nedelja od prestanka važenja Uredbe, a da nije došlo do povećanja cena mesa.
„Uredba ima za cilj da u kratkom vremenskom razdoblju reguliše tržište. To je i dalo efekat. Ali na visinu cene mesa ne utiče važenje Uredbe, već je neophodno sistemski rešiti probleme u proizvodnji svinja i svinjskog mesa.
„Smanjen je broj svinja i proizvodnja svinjskog mesa, pa je taj manji broj, smanjena ponuda doprinela je povećanju cena živih svinja i prasadi. Smanjen je broj i proizvodnja u EU zbog prisustva afričke kuge svinja. Kina je kupila velike količine svinjskog mesa. Prošle godine smo imali povećanje cene kukuruza kao osnovne komponente hrane za životinje“, objašnjava Budimović.
Predviđa se da će biti manje svinja u ponudi u EU. Kako je potražnja velika, cene će verovatno rasti do kraja godine.
Srbija ne može da se pohvali proizvodnjom niti rezultatima u stočarstvu, pre svega svinjarstvu. Iz godine u godinu je sve manje stoke u Srbiji.
„U dobro strukturiranoj proizvodnji stočarstvo mora da ima udela u ukupnom BDP-u poljoprivrede od 45 do 50 odsto. Kod nas je to manje od 30 odsto. S druge strane, kupovna moć stanovništva je izrazito skromna. Većina ne može sebi da priušti u svakodnevnoj ishrani meso i prerađevine od mesa jer su cene visoke, a primanja skromna“, navodi agroekonomski analitičar Vojislav Stanković.
Zamrzavanje cena koje smo imali bilo je problematično. Pad stočarske proizvodnje je veliki problem, jer cene svih inputa skaču. To sve utiče na rast troškova i dalje smanjenje proizvodnje.
„Cene će svakako imati neki rast, ali će on zbog male kupovne moći biti neznatan. Zato što su i ove zamrznute cene bile visoke, a tražnja svakim danom sve manja. Treba očekivati rast u narednom periodu, od 10 do 15 odsto, ne veći“, kaže Stanković.
Izvor: Ekapija