Kako se obračunava penzija u Srbiji

Kako se obračunava penzija u Srbiji

Kako znati kolika će vam biti penzija, ako ne u dinar, a ono bar približno? Da li se isplati otići u prevremenu penziju? Kako Fond PIO obračunava penzije? Gde možete sami da izračunate visinu buduće penzije? Ne možemo da odgovorimo precizno na sva ova i druga slična pitanja, ali ove informacije vam možda pomognu da steknete približnu sliku o ovoj temi…

U našem narodu postoji verovanje da je obračun visine penzije najstrože čuvana državna tajna. Možda nije baš tako, ali nije ni daleko od toga, jer, u praksi, tačan iznos penzije možete saznati tek nakon što podnesete zahtev za odlazak u penziju jer se Fond PIO i tada bori sa vremenom da isporuči rešenje u zakonskom roku (što često ne uspeva), te je izgleda previše očekivati da predvide uslugu informativnog obračuna koja bi nam značila u procesu odluke o ranijem ili kasnijem odlasku u penziju. Kada upitate, koliko će vam biti penzija, najčešći odgovor jeste: podnesite zahtev i iznos će stajati u rešenju.

[maxbutton id="3"]

Ovo je naročito problem kada je reč o novini – prevremenim penzijama, jer sada znamo da ne postoji jedna zacrtana granica starosne penzije, već da se ona može malo pomeriti, ali ne znamo tačno koliko će nas to koštati. Da, znamo koliko će to biti u procentima, ali isti procenat od 20 ili od 30 hiljada dinara nije isti – a mi ne možemo da saznamo da li će biti 20 ili 30 hiljada.

Čak nam ne vredi mnogo ni ona „otprilike“ računica prema nekom ko ima „isto godina staža“, „isto obrazovanje“, „isto radno mesto“ jer se i tad penzije mogu značajno razlikovati, čak i kada su radili u istoj firmi.

Obavezno pročitajte i ove tekstove na Penzinu:

Način obračuna penzije u Srbiji definisan je u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, u 8. poglavlju zakona:

VIII Utvrđivanje visine prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja 

1. Starosna i invalidska penzija 

Član 61
Visina starosne i invalidske penzije određuje se tako što se lični bodovi pomnože sa vrednošću opšteg boda na dan ostvarivanja prava.

Član 62
Lični bodovi osiguranika utvrđuju se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staža.

penzionerska-porodicna-popust-kartica-ad-penzin

Član 63
Godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika, odnosno osnovice osiguranja počev od 1. januara 1970. godine za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu.
Ako su zarade, odnosno osnovice osiguranja unete u matičnu evidenciju u neto iznosu dovode se u odnos sa prosečnom neto zaradom zaposlenih u Republici, a ako su unete u matičnu evidenciju u bruto iznosu dovode se u odnos sa prosečnom bruto zaradom zaposlenih u Republici.
Godišnji lični koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade osiguranika, za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu.
Godišnji lični koeficijent u smislu st. 1. i 2. ovog člana iznosi jedan kada je zarada, osnovica osiguranja, odnosno ugovorena naknada u kalendarskoj godini, jednaka prosečnoj zaradi zaposlenih u Republici u toj kalendarskoj godini.
Pri određivanju godišnjeg ličnog koeficijenta uzimaju se zarade, naknade zarade, odnosno osnovice osiguranja, kao i ugovorene naknade koje su služile za obračunavanje i plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, na koje je plaćen doprinos i koje su utvrđene u matičnoj evidenciji.
Godišnji lični koeficijent može iznositi najviše pet.
Podatak o prosečnoj godišnjoj neto zaradi u Republici odnosno prosečnoj godišnjoj bruto zaradi u Republici iz st. 1. do 5. ovog člana, objavljuje organ nadležan za poslove statistike.

Član 64
Osiguraniku koji ostvari naknadu prema propisima o zdravstvenom osiguranju i za vreme porodiljskog odsustva, za izračunavanje godišnjeg ličnog koeficijenta, za vreme ostvarivanja ovih naknada, uzima se ta naknada.
Osiguraniku koji je u periodu od 1. januara 1970. godine do 31. decembra 2002. godine ostvario naknadu zarade prema propisima o zdravstvenom osiguranju i za vreme porodiljskog odsustva, prema propisima o porodiljskom odsustvu, za period primanja naknade, iznos naknade se izračunava na osnovu ličnog koeficijenta po jednom času rada za period za koji je ostvarena zarada, odnosno osnovica osiguranja i množi brojem časova provedenih na bolovanju.
Osiguraniku koji je u periodu od 1. januara 1970. godine do 31. decembra 2002. godine ostvario naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva prema propisima o porodiljskom odsustvu i naknadu zarade za vreme bolovanja prouzrokovanog povredom na radu, ukoliko je to za njega povoljnije, za period primanja naknade, godišnji lični koeficijent se izračunava kao odnos ostvarene zarade za časove provedene na radu iz godine u kojoj se ostvaruje naknada, prema prosečnoj zaradi zaposlenih u Republici za tu godinu, koja odgovara vremenu za koji je zarada ostvarena.
Deo godišnjeg ličnog koeficijenta iz ovog člana zajedno sa delom godišnjeg ličnog koeficijenta iz člana 63. ovog zakona čini ukupni godišnji lični koeficijent za kalendarsku godinu.

Član 65
Osiguraniku koji je u periodu od 1. januara 1970. godine do početka primene ovog zakona, ostvario naknadu zarade prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju za izračunavanje godišnjeg ličnog koeficijenta uzima se osnovica od koje je određena ta naknada a u slučaju naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu za izračunavanje godišnjeg ličneg koeficijenta uzima se i ostvarena naknada.

Član 66
Osiguraniku kome se ne mogu utvrditi godišnji lični koeficijenti ni za jednu kalendarsku godinu, u smislu člana 63. stav 1. ovog zakona, godišnji lični koeficijent iznosi jedan.
Osiguraniku za koga u matičnoj evidenciji nisu utvrđeni podaci o zaradi, naknadi zarade, odnosno osnovici osiguranja za pojedine kalendarske godine za izračunavanje godišnjeg ličnog koeficijenta uzima se:
1) za period od 1. januara 1970. godine do 31. decembra 1992. godine – prosečna godišnja neto zarada zaposlenih u Republici Srbiji;
2) za period od 1. januara 1994. godine do 31. decembra 1998. godine – iznos garantovane zarade;
3) za period od 1. januara 1999. godine do 31. avgusta 2004. godine – iznos najniže osnovice osiguranja za I i II stepen stručnosti;
4) za period od 1. septembra 2004. godine – iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Osiguraniku iz stava 2. ovog člana, koji nema utvrđen staž osiguranja za celu kalendarsku godinu, godišnji lični koeficijent utvrđuje se srazmerno stažu osiguranja navršenom u toj kalendarskoj godini.

Član 67
Lični koeficijent utvrđuje se tako što se zbir godišnjih ličnih koeficijenata iz čl. 63. do 66. ovog zakona podeli sa periodom (godine, meseci i dani) za koje su obračunati, s tim što se svaka godina računa kao 1, svaki mesec kao 0,0833, a svaki dan kao 0,00278.
Kao jedan mesec, u smislu stava 1. ovog člana računa se kalendarski mesec, odnosno 30 dana.

Član 68
Penzijski staž iz člana 62. ovog zakona najviše može iznositi 45 godina.
Penzijski staž do 40 godina iskazan u godinama, mesecima i danima računa se na način utvrđen u članu 67. ovog zakona.
Penzijski staž iznad 40 godina računa se: godina kao 0,5, mesec kao 0,0417, a dan kao 0,00139.

Član 69
Za određivanje visine starosne penzije osiguraniku ženi, navršen staž osiguranja uvećava se za 6%.
Za određivanje visine invalidske penzije, ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalna bolest, pri utvrđivanju ličnih bodova računa se 40 godina penzijskog staža.
Za određivanje visine invalidske penzije, ako je uzrok invalidnosti bolest ili povreda van rada, pri utvrđivanju ličnih bodova, dodaju se godine penzijskog staža od dana prestanka osiguranja, odnosno ukoliko je osiguranje prestalo pre dana utvrđene invalidnosti, u odnosu na dan utvrđene invalidnosti, tako što se:
1) osiguraniku mlađem od 53 godine života dodaje 2/3 penzijskog staža koji mu nedostaje do navršenih 53 godine života i 1/2 penzijskog staža koja nedostaje osiguraniku ženi od 53 godine života do navršenih 58 godina života, a osiguraniku muškarcu od 53 godine života do navršenih 63 godine života;
2) osiguraniku starijem od 53 godine života dodaje 1/2 penzijskog staža koja nedostaje osiguraniku ženi do navršenih 58 godina života, a osiguraniku muškarcu do navršenih 63 godine života.
Za određivanje visine invalidske penzije osiguraniku ženi, navršen staž osiguranja i penzijski staž iz stava 3. ovog člana, uvećava se za 6%.
Staž iz st. 1, 3. i 4. ovog člana, može se dodati najviše do 40 godina.
Osiguraniku koji ispunjava uslove za sticanje prava na invalidsku penziju u pogledu penzijskog staža i kod koga je invalidnost prouzrokovana delimično povredom na radu ili profesionalnom bolešću a delimično bolešću ili povredom van rada, određuje se jedna invalidska penzija koja se sastoji od srazmernih delova određenih po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti, odnosno po osnovu bolesti ili povrede van rada prema njihovom uticaju na ukupnu invalidnost, s tim što tako obračunata penzija ne može iznositi više od penzije određene sa 40 godina penzijskog staža.
Osiguraniku kod koga je invalidnost prouzrokovana delimično povredom na radu ili profesionalnom bolešću, a delimično povredom van rada ili bolešću i koji ispunjava uslove za sticanje prava na invalidsku penziju samo po osnovu invalidnosti prouzrokovane povredom na radu ili profesionalnom bolešću invalidska penzija se određuje u procentu sa kojim je na ukupnu invalidnost uticala povreda na radu ili profesionalna bolest.

Član 70
Vrednost opšteg boda je nominalni iznos koji predstavlja količnik izračunatog zbira penzija i zbira ličnih bodova svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili u periodu od 1. januara 2001. do 30. juna 2002. godine.
Zbir penzija iz stava 1. ovog člana određuje se na osnovu mesečne visine penzija u poslednjem kvartalu 2002. godine.
Zbir ličnih bodova korisnika iz stava 1. ovog člana obračunava se na način utvrđen po odredbama ovog zakona.
Vrednost opšteg boda iz stava 1. ovog člana, usklađuje se na način koji je propisan za usklađivanje penzija.
Usklađenu vrednost opšteg boda objavljuje fond.

U nastavku u zakonu navodi se i obračun za prevremene penzije koji se odnosi na trajno smanjenje visine penzije ukoliko se odlučite ranije u penziju (a da pritom ispunjavate uslove propisane zakonom):

19 komentara

  • Postovani,tokom 2015.stalno sam pratio Penzin,a moji komentari su bili u mogucnosti da citaju svi,penzioneri i buduci.Pokusao sam da ukazem na rigidne pojedine clanove Zakona o PIO kada se radi o beneficiranom radnom stazu koji je uperen protiv heroje rada, a pisan za interes vlasti i bliski njima, da kaznom te radnike, koji su neumorno i predano radili za dobrobit ove zajednice,omalovaze i podcene ,a radi ustede para,okej,razumem ali na pogresno mesto.
    Pokusao sam da ukazem i na nerealan nacin obracuna licnog koeficijenta za visinu penzija,da su se nekada realnije vrsili obracuni penzija kada se uzimao prosek posebno za one koji su radili u privredu i van privredu,a danas su osteceni oni koji odlaze u penziju iz privredu jer su tamo manja primanja,neredovna,neuplacivanje doprinosa,a od njihovih zarada su primali platu i oni u van privredi a sada su za obracun penzija na republickom proseku.Pisao mnogim institucijama,udruzenjima i poslanicima koji donose te zakone u ime a protiv radnika,a tamo u skupstinu nema takvih,a mnogi nisu ni usli u proizvodne hale kojih je sve manje,i nije bilo razumevanja.Penzioneri,i vi buduci,koji cekate za mnoge nedostisnih 65g/kazu duze se zivi u Evropi ali oni nisu bonbardovani bez posla/.u vasim je rukama.Pozdrav redakciji Penzina,i svima,Srecna Nova 2016.godina Ivan .

    Odgovori
  • Poštovani/a
    Radim u Građevinskoj školi na radnom mestu referent za obrazovanje. Imam ukupno radnog staža 42 godine i starosti života 64 godine. Molim Vas da mi odgovorite koja su moja prava u vezi odlaska u penziju i imam li pravo na socijalni program koji se sprema za obrazovanje, imam li pravo na bilo kakvu nadoknadu.? Napominjem da sam ceo radni staž bila u obrazovanju i da za svojih 42 godine rada nisam primila ni jednu jubilarnu nagradu, uvek su me mimoilazile ,nekako.
    Zahvaljujem se na izdvojenom vremenu da bi ste mi odgovorili. Rado bih otišla u penziju ne čekajući 65 godina života, ali i da znam pripada li mi ikakvo pravo na nadoknadu.
    Unapred hvala.
    S poštovanjem.

    Odgovori
    • Poštovana,
      Prema Zakonu o PIO,
      Član 19
      Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:
      1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;
      2) kad navrši 45 godina staža osiguranja.
      Član 19a
      Izuzetno od člana 19. tačka 1) ovog zakona, osiguranik žena koja navrši najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju kad navrši:
      2) u 2016. godini, 61 godinu života;
      Vi ispunjavate uslove za odlazak u starosnu penziju. Što se nadoknada tiče, nismo upoznati sa tim. Socijalni program za obrazovanje ne bi, verovatno, ni obuhvatao one zaposlene koji su ostvarili pravo na starosnu penziju.
      Ipak, sve što je vezano za Zakon o PIO, najbolje da proverite u Kontakt-centru Pio fonda, a za nadoknade pretpostavljamo da bi informaciju trebalo da Vam daju u nekom od sindikata prosvetara.

      Odgovori
      • hVALA NA ODGOVORU. SA PRVIM DELOM SAM UPOZNATA. iNTERESUJJU ME NADOKNADE O KOJIMA SE PRIČA, TJ ODLAZAK U PENZUJU SA NADOKNADOM PO GODINI STAŽA ILI PROCENTUALNO. SAMO ME TO INTERESUJE. jA BIH VEĆ BULA U PENZIJI OD 30. DECEMBRA PRETHODNE GODINE, ALI ČEKALA SAM TA DAVANJA.
        S POŠTOVANJEM

        Odgovori
        • Poštovana,
          Nema na čemu. Kao što smo napisali, nemamo informacije o nadoknadama. Kada/Ako ih budemo dobili, obavestićemo čitaoce Penzina.

          Odgovori
  • kako se obracunava licni koeficijent ako npr. imam dva i po meseca staza u jednoj godini. da li se republicki prosek uzima za celu godinu ili ne.dobio sam obracun od pio fonda gde su moju zaradu za dva i po meseca podelili sa godisnjim republickim prosekom i dobio koeficijent 0.1 . da li je to po zakonu

    Odgovori
  • Otisao sam u invalidsku penziju ove godine, radio sam sa benificiranim radnim stazom u MUP-u 12/16 efektivnih 23 godina, imam po telesnom ostecenju 70% povreda na radu po čl. 58 ZOP-a 12/15 da li mi se to moze sabrati 4 i 3 meseca da bude 7 na godinu dana i da li se umanjuje beneficirani radni staz kada sam bio na bolovanju zbog povrede na radu. Da li se poseban staz dodaje na čl. 69 st. 2 PIO.

    Odgovori
  • Poštovani!
    Molim Vas ako možete da mi odgovorite na sledeće pitanje:
    Imam 50 god. i 28god. radnog staža od kojih je 26 god.u velikoj kompaniji sa dosta velikim prosekom plate a ovih 2 god. je na minimalnoj zaradi.Interesuje me da li mi se isplati plaćati staž na minimalnoj osnovi i da li će mi to umanjiti penziju kad za nju steknem uslov,starosno doba.Hvala puno unapred.Pozdrav!!!

    Odgovori
    • Хоће, утицаће и умањиће, нарочито ако плаћате дуже време. То је у реду решење за краћи период. То је један од разлога зашто обрачун пензија мора бити потпуно транспарентан са калкулатором који бисте могли да тестирате изнова и изнова да нађете праву рачуницу за себе. Не зна нико да вам обрачуна тачно било шта јер има много параметара и све је отприлике.

      Odgovori
  • Poštovani!
    Hvala puno na odgovoru.Kako sam shvatila bolje da ne uplaćujem i čekam starosno doba,jer cu imati vecu penziju.A ako uplacujem samo ce mi ,, razvodniti,, tj. umanjiti.Kad sam pitala u fondu za penziono oni nisu znali da mi kažu,kao to se radi kompjuterski pa nisu upoznati.Već da uplaćujem pa ću videti.Niko od njih nije hteo ni da me sasluša kako treba.Vama hvala puno na odgovoru! Pozdrav!

    Odgovori
  • Poštovani,
    u Maju mesecu punim 65 godine starosti. Radni staž imam oko 35 godine.
    U dilemi sam da li da podnosim zahtev za penziju ili ne !
    Trenutno imam „dobar“ posao a samim tim i solidnu platu. Kako da dođem do visine okvirne penzije – da mi neko obračuna – jedino tako mogu da donesem ispravnu odluku.
    Unapred zahvalan Bata

    Odgovori
    • Poštovani Bato,
      Proverićemo sa jednim gospodinom, našim čitaocem, da li bi mogao da Vam pomogne. Javićemo Vam putem mejla.
      Ne obećavamo, to zavisi od njegovog vremena i mogućnosti.

      Odgovori
  • šta je sa periodom 1. januar – 31. decembar 1993. u članu 66? 1) za period od 1. januara 1970. godine do 31. decembra 1992. godine – prosečna godišnja neto zarada zaposlenih u Republici Srbiji;
    2) za period od 1. januara 1994. godine do 31. decembra 1998. godine – iznos garantovane zarade;

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *