U državnim domovima za stare često postoje liste čekanja, u privatnim su cene veće. Veoma je važno proveriti da li dom ima licencu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U državnim domovima za stare je, prema podacima za februar 2024. godine, bilo smešteno 12.012 korisnika. Na listi čekanja se nalazilo 2.299 osoba, rekli su za Politiku u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ukupan kapacitet državnih domova je 12.808 mesta što znači da je popunjenost bila 97,3 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, tokom 2022. korisnika domova za stare starosti do 64 godine bilo je 11,5 odsto. Osobe starosti od 65. do 79. godine činile su 37,9 odsto korisnika domova za stare. Najviše korisnika je bilo u kategoriji 80 i više godina – 50,6 odsto.
Licencirani domovi za stare
Svi domovi za stare, i državni i privatni, moraju imati licencu za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ona se izdaje kao ograničena licenca na pet godina (kada se dobija prvi put), a kao puna licenca na šest godina.
Licencu za rad trenutno ima 74 državna doma. Očekuje se, piše Politika, da i Gerontološki centar Valjevo dobije licencu i počne sa radom. Od tih 75 ustanova, 57 je namenjeno za smeštaj odraslih i starih lica. Preostalih 18 je namenjeno za smeštaj dece i omladine.
U Srbiji licencu trenutno ima i 269 privatnih domova. Ovaj broj se menja u zavisnosti od postupka obnove licence ili podnošenja novih zahteva.
Prošle godine je inspekcija socijalne zaštite u sedam slučajeva izdala zabranu rada neregistrovanim pružaocima usluga. Pored toga, u sedam slučajeva je odbijen zahtev za izdavanje, odnosno obnovu licence.
Liste čekanja za državni dom za stare
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da do nejednake nejednakog pritiska na ustanove dolazi zato što određeni broj korisnika želi smeštaj isključivo u određenoj ustanovi. Ili ne prihvata drugu kategoriju smeštaja. Najčešće se traži dom u jednokrevetnoj spavaonici. Najveće liste čekanja su za stacionarni smeštaj, odnosno smeštaj onih kojima je potreban prvi stepen podrške. Prvim stepenom podrške u domovima za stare se označava podrška korisnicima koji su u potpunosti zavisni od drugih.
U slučaju kada postoji veći broj zainteresovanih od kapaciteta. formiraju se liste čekanja. Ove liste se formiraju, piše Politika, u skladu sa unapred definisanim kriterijumima. Međutim, u slučaju kada se radi o korisniku koji je životno ili zdravstveno ugrožen ili ukoliko ne postoji drugi oblik zbrinjavanja, a neophodna je hitna intervencija, tada takvi korisnici imaju prioritet u odnosu na korisnike koji se nalaze na listi čekanja.
Najduže liste čekanja su u Gerontološkom centru Beograd, Gerontološkom centru Novi Sad, Gerontološkom centru Mataruška Banja i Gerontološkom centru Kragujevac.
Nema lista čekanja u sledečim državnim domovima: Gerontološki centar Vršac, GC Kanjiža, GC Kruševac, GC Sombor, Dom Prokuplje i Dom Surdulica. U pojedinim domovima, navodi Politika, broj osoba na listama čekanja kreće ispod 10: GC Bačka Palanka, GC Vrbas, GC Jagodina, GC Knjaževac, GC Mladenovac…
Neophodna dokumentacija za smeštaj u domu za stare
Smeštaj u državne domove realizuje se na osnovu zahteva za smeštaj koji se podnosi nadležnom centru za socijalni rad, u kojem se dobijaju sve potrebne informacije o smeštaju, kao i o potrebnoj dokumentaciji.
- Popunjen Zahtev za smeštaj
- Uverenje o državljanstvu
- Izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, umrlih za bračnog druga ili presuda o razvodu braka (ukoliko postoji)
- Očitana lična karta i zdravstvena knjižica
- Medicinska dokumentacija (nalaz specijaliste interniste, pulmologa, neuropsihijatra, nalaz specijaliste dijagnostikovane bolesti, serološke analize, HbsAGg, Anti HCV, Anti HIV, TPH analiza, test Vasermanove i negativan test na kovid)
- Ček od penzije ili uverenje Fonda PIO da lice nije korisnik penzije;
- Dokaz o posedovanju imovine, uverenje iz Katastra o vlasništvu nad nepokretnostima
- Ugovor o doživotnom izdržavanju (ukoliko je sklopljen) ili drugi dokazi koji su od uticaja na troškove smeštaja
- Ukoliko će punu cenu smeštaja ili razliku do pune cene smeštaja snositi neko od srodnika, potrebna je njegova izjava volje i potvrda o prihodima za poslednji kvartal
- Izjava volje korisnika da želi smeštaj i da je saglasan da se novčana sredstva uplaćuju direktno na račun doma
- Ako je podnosilac zahteva lice pod starateljstvom, potrebno je Rešenje o starateljstvu i saglasnost staratelja za smeštaj u dom
Za smeštaj u privatni dom, treba se informisati na licu mesta. Korisnici privatnih domova za stare željenoj ustanovi dostavljaju dokumentaciju i potpisuju ugovor o smeštaju.
Cene domova za stare
U ministarstvu podsećaju da su cene za državne domove utvrđene Rešenjem o izmeni Rešenja o cenama usluga ustanova socijalne zaštite, koje je donelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 16. januara 2024. godine.
Što se tiče načina plaćanja, on je definisan članom 212 Zakona o socijalnoj zaštiti. Korisnik u troškovima smeštaja učestvuje celokupnom svojom imovinom (pokretnom i nepokretnom). Ukoliko lice nema prihoda ili imovinu, ili oni nisu dovoljni za plaćanje troškova smeštaja, a takođe nema ni lica koja bi po zakonu imala obavezu izdržavanja, obavezu plaćanja preuzima u celosti ili delimično budžet Republike Srbije.
Najveće cene državnih domova za stare
- Četvrti stepen podrške – Gerontološki centar Beograd, RJ „Bežanijska kosa”, Beograd – 42.323 dinara
- Treći stepen podrške – Gerontološki centar Beograd, RJ „Bežanijska kosa”, Beograd – 42.821 dinar
- Drugi stepen podrške – Gerontološki centar Beograd, RJ „Bežanijska kosa”, Beograd – 47.231 dinar
- Prvi stepen podrške – Gerontološki centar Novi Sad, RJ „Novo naselje”, Novi Sad – 54.373 dinara
Najmanje cene državnih domova za stare
-
- Četvrti stepen podrške – Centar za socijalni rad Novi Kneževac, Domsko odeljenje „Novi Kneževac”, Novi Kneževac – 27.066 dinara
- Treći stepen podrške – Centar za socijalni rad Novi Kneževac, Domsko odeljenje „Novi Kneževac”, Novi Kneževac – 29.667 dinara
- Drugi stepen podrške – Centar za socijalni rad Novi Kneževac, Domsko odeljenje „Novi Kneževac”, Novi Kneževac – 32.723 dinara
- Prvi stepen podrške – Centar za socijalni rad Brus, Domsko odeljenje „Brus” – 38.666 dinara
Privatni domovi za stare
U Srbiji ima oko 260 privatnih domova za stare, sa kapacitetom nešto većim od 10.000 ležaja. Prosečan smeštajni kapacitet po domu je 40 mesta, kaže Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih.
„Najviše domova ima u Beogradu. Tu je najveća konkurencija, ali je zato i tržište najneuređenije i postoji nelojalna konkurencija. Recimo u Ćupriji, Paraćinu, Pirotu, Vranju, Kruševcu, Lapovu, Svilajncu, Užicu nema domova za stare, ni državnih, ni privatnih. U Jagodini, recimo, postoji državni dom, koji je uvek prebukiran, ali nema nijednog privatnog, i za tamošnje građane to predstavlja veliki problem. Ono što nije dobro jeste to što nema kontrole, retko dolaze zdravstvena i inspekcija rada, samo kad se nešto desi.“
Privatni domovi sami formiraju cenu smeštaja i ona se neposredno ugovara sa korisnicima, odnosno platiocima usluga (srodnik, staratelj ili treće lice koje snosi troškove smeštaja).
Cene usluga u privatnim domovima se kreću od 60.000 do 150.000 dinara. Cene u privantim domovima za stare zavise od usluge i stepena podrške koje zahteva korisnik. Na cenu utiče i broj zaposlenih i njihova struktura, fiksni troškovi, održavanje objekta, plate radnika, saradnja sa spoljnim saradnicima…
Lista čekanja ima i u privatnom sektoru, ali dobar i dom na glasu je manje-više uvek popunjen.