Javna služba i iskustva tranzicije društvenih preduzeća (8)

Neka iskustva privatizacije javnog sektora mogli bismo prepoznati u raspadu državnih preduzeća od kraja 20. veka do danas, i stvaranja većeg broja manjih, privatnih, firmi na tržištu.

Ako departizacija i privatizacija predstavljaju tranziciju od glomaznog državnog aparata u efikasan sistem upravljanja javnim potrebama i regulisanja privatnog sektora (teorijski), neka iskustva tog procesa mogli bismo prepoznati u raspadu državnih preduzeća od kraja 20. veka do danas (pa i u iskustvu školovanja stručnjaka i „slanja“ tek svršenih besplatno odškolovanih diplomaca da rade i troše zarađeno u nekim drugim zemljama).

Stručnjaci srednje generacije, koji su u našim velikim društvenim preduzećima stekli iskustva na poslovima kakve ne dobija 95% firmi u „kapitalističkim“ zemljama, napuštali su poslednjih decenija ta preduzeća i započinjali privatni biznis. Oni su novom tržištu (razuđenom, sa više malih i mikro investitora) mogli da ponude daleko veću fleksibilnost u radu, a neretko, i veću „fleksibilnost“ u kvalitetu.

Na primer, 1980-ih je izgradnju objekata (za proizvodnju, stanovanje, zabavu, maloprodaju), pregovarala direktno opština sa (društvenim) preduzećem. Zatim, 1990-ih, mogli ste graditi svoj objekat pomenutih namena, ali niste imali kapitala da on bude u razmerama dovoljnim da pregovarate, na primer, sa Energoprojektom. Zato ste mogli da ugovorite posao sa brojnim firmama koje su osnovali njegovi dojučerašnji radnici.

Tadašnja srednja generacija stekla je stručnost, iskustvo i kontakte u društvenim preduzećima, a zatim su, najuspešniji, vremenom privatni biznis razvili tako da uzimaju poslove ispred nosa i firmama u kojima su se izgradili kao stručnjaci.

Da li će se slično dogoditi i sa procesom departizacije koji ide zajedno sa procesom privatizacije komunalnih službi, javnih preduzeća, itd?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *