Dugo je vladalo uverenje da svoju dugovečnost i vitalnost narod doline Hunza duguje genima, međutim, faktori iz okoline igraju znatno veću ulogu od onih nasleđenih…
Stanovnici doline Hunza žive i do 120 godina, a pritom skoro i ne stare. Hunza se nalazi na krajnjem severu Pakistana na granici sa Kinom, okružena s jedne strane planinskim masivom Hindukuš, a s druge Karakorumom. Ima oko 87.000 stanovnika, većinom muslimanske veroispovesti.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Dugi niz godina vladalo je uverenje da svoju dugovečnost i vitalnost duguju genima, međutim, istraživanja su pokazala da faktori iz okoline igraju znatno veću ulogu od onih nasleđenih.
Poznati američki kardiolozi Pol Vajt i Edvard Tomi, posetili su dolinu Hunza 1964. godine i svoja istraživanja su objavili u časopisu American Heart Journal (A brief survey of the heart of aged Hunzas) u kom su izneli rezultate ispitivanja koje su proveli na 25 ljudi starosti od 92 do 110 godina.
Istaživanje je pokazalo da su svi ispitanici zdravi, da imaju normalan krvni pritisak, visinu holesterola i pravilan rad srca. Oni su zabeležili da narod doline Hunza ima vrlo jednostavan režim ishrane koji se temelji na voću, orašastim plodovima, mahunarkama i žitaricama. Takođe, imaju samo dva obroka dnevno, doručak i ručak, a večeru često izostavljaju.
Oni ne oboljevaju od raka, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, a još jedna interesantna činjenica vezana za ovaj narod je ta da oni ne pate od preranog starenja. Kad oboljevaju, to je najčešće od bakterija ili virusa, poput malarije ili dizenterije.
Najviše jedu proso, ječam, pšenicu, heljdu i voće, dok povrće termički obrađuju. Ne koriste šećer, veoma retko konzumiraju mleko i jaja, a iako nisu vegeterijanci, konzumiranje namirnica životinjskog porekla je veoma ograničena, jedu je isključivo za praznike i to pretežno piletinu.
Uz ovakvu ishranu, presudna je i fizička aktivnost. Zbog karakterističnog geografskog područja na kom se nalaze, primorani su da svakodnevno pešače i po 20 kilometara dnevno, a navikli su i na teške poljoprivredne poslove.
Na kraju, još jedan veoma bitan faktor koji su naučnici otkrili da je ključan za dugovečan život stanovnika doline Hunza je smeh, piše Telegraf.