Grčke penzije su sporna tema još od prve pomoći pre pet godina. Naročito su Nemci nezadovoljni ovom temom jer im se nameće da treba da rade duže, dok mnogi Grci odlaze u penziju u svojim 50-im.
-
Slika: Vetrenjače Mikonosa
Ipak, u međuvremenu bile su i dve velike reforme u kojima je granica za penziju pomerena sa 60 godina za žene i 65 godina za muškarce na 67 godina, a same penzije su umanjene. Ipak, tema grčkih penzija i dalje je „na stolu“:
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
– Reforme još nisu završene, niti je moguće napraviti sistemske reforme za četiri godine kada se ništa praktično nije menjalo decenijama – rekao je jedan član borda iz agencije za procenu rizika i osiguranja.
Pre nego što je isplaćena prva tranša pomoći u maju 2010. godine, penzioni sistem već je bio u velikom problemu zahvatajući iz BDP jedan od najvećih procenata – 13,5 odsto u 2009. godini, sa projekcijom na 25% BDP-a do 2050. godine.
Ovo je delom posledica i izdašnog obračuna koji je bio najpovoljniji u „klubu 30 bogatih zemalja“ članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u periodu pre krize u Evropi 2008. godine.
Osnovni sistem tada je podrazumevao 35 godina radnog staža, za razliku od uobičajenih 40, da bi se ostvarilo pravo na penziju, a do pune penzije moglo se stići pre 60 godine, sa 37 godina radnog staža.
Oni sa beneficiranim radnim stažom mogli su da rade 25 godina, da postignu obračun od 35 godina staža, i stignu do pune penzije u 55 godini života. U 2006. godini, preko trećine penzionera u glavnom privatnom fondu (IKA) bilo je upravo ostvareno kroz beneficirani radni staž, a među zanimanjima sa beneficiranim stažom bili su, na primer, i frizeri.
Relativno izdašna penzija mogla se dobiti i za minimalnih 15 godina radnog staža, a postojala je i naknada za minimalce, pa su mnogi prestajali da uplaćuju za penziju posle tih 15 godina, da bi prešli u sivu ekonomiju.
Reforme iz jula 2010. godine i novembra 2012. godine u velikoj meri su postavile sistem da bolju osnovu za budućnost. Njima je starosna granica za žene povećana sa 60 na 65 godina do 2013. godine, da bi kasnije i starosna granica i za muškarce i za žene bila podignuta na 67 godina.
Čak važnije, minimalna starosna granica za ostvarivanje prava na penziju podignuta je na 62 godine života za muškarce i za žene, a puna penzija danas se može dobiti tek sa 40 umesto sa 35 godina radnog staža. Ko se odluči da ode u penziju pre 67 godine moraće da plaća penale za prevremeno penzionisanje.
Umanjeni su i koeficijenti za obračun penzija, a sam obračun rađen je za celu karijeru umesto za prosek plate iz poslednjih godina staža (kada su obično i najveće). Ovim su nove penzije smanjene u odnosu na prosečne plate sa 96 na 54 odsto. Prestale su da se isplaćuju i dve dodatne penzije godišnje („13. i 14.“).
Ipak, „rupa“ u reformama bila je ta što su stariji radnici u velikoj meri bili pošteđeni tako da su se sve vreme penzionisali po starim pravilima. Na primer, kada je ukinut beneficirani radni staž za frizere, za one sa 10 godina iskustva to nije važilo i išli su u penziju po starom.
Ova pošteda učinila je da veliki broj ljudi ode u penziju u kratkom periodu, čime su dodatno smanjene uplate u budžet, a povećani izdaci za penzije. Tako je izdvajanje za penzije dostiglo 17,5 odsto BDP-a u 2012. godini.
Grčka je treća po prosečnoj starosti stanovnika od 28 zemalja Evropske unije (EU), sa udelom starijih od 65 godina nalazi se odmah iza Italije i Nemačke.
Kreditori sada traže nove mere kako bi se stanje sa penzionim sistemom uredilo, odnosno, kako bi bilo omogućeno dalje servisiranje državnog duga, piše Ekonomist.