Dragan (Novi Sad): Malta – biser Mediterana (Kako žive ljudi iz Srbije na Malti)

Priča sa V konkursa za najbolji putopis starijih osoba “Draganova nagrada” u kategoriji “Najbolja priča za putovanje u inostranstvo”.

Spoj istorije, kulture i zabave
Malta je ostrvska zemlja koju čini arhipelag u sred Sredozemnog mora. Pravi je raj za sve one koji žele sebi da priušte sasvim novo iskustvo. Njeno istorijsko nasleđe svedoči o 7000 godina dugoj civilizaciji, osvajali su je brojni narodi i ostavljali tragove, svoju slavu je doživela za vreme čuvenih vitezova reda Svetog Jovana, zahvaljujući čemu joj ovaj neobičan spoj kultura i mnoštvo istorijskih spomenika i turističkih atrakcija, danas daje
posebnu čar. Turisti obilaze katedralu posvećenu svetoj Mariji u gradu Mosti, hram Hagar Kim, zaliv svetog Pavla, Popajev grad…
Na Malti je trenutno oko 3.000 ljudi iz Srbije sa radnom dozvolom, ilegalno još triput više, rade uglavnom u gradjevinarstvu, ugostiteljstvu i turizmu, za platu od 5- 8 evra po satu.
Ako ikada poželite da vam život izgleda kao u snu, otiđite na Maltu – fizički malu zemlju u Sredozemnom moru, ali je beskrajno velika u onome što pruža. Savršena je kombinacija dve boje – tamnoplavo more i beskrajno prostranstvo nasuprot, kao od lego kockica složenih, kućica.
Zadivljuje oker boja krečnjaka od kojeg su napravljene i one iz daleke prošlosti, ali i kuće i hoteli nove gradnje.
Šta se zapravo krije iza imena Malta? Malteški red, misteriozni vitezovi i ostalo što je poznato svima. Odgovor je – sve pobrojano je Malta. Ipak, pre svega, to je zemlja dobrog odmora i mala čarolija za turiste i ljubitelje starina, umetnosti i očaravajućih panorama.
Maltu ili Malteški arhipelag čine tri naseljena ostrva: Malta, Gozo i Komino. Iz aviona, 93 kilometra južno od Siicilije, liči na kamen u Sredozemnom moru. Čistom i neznatno slanijem od Jadrana. Malta je i ostrvo istorije ili kako to lokalno stanovništo slikovito objašnjava „muzej na
otvorenom“. Tragovi Feničana, Rimljana, Arapa, Normana, Španaca, Francuza, Britanaca ili malteških vitezova iz reda Svetog Jovana Krstitelja azbučnik su ovog prostora…
Samo 416.000 stanovnika. I nekoliko gradića. Centar je Valeta sa impresivnim zidinama i bedemima boje meda. Svakako svratite do katedrale i Oratorijuma Svetog Jovana, ali i do palate
vitezova. I predahnite u kafeu Cordina koji postoji još od 1837. godine.
Mdina je grad tišine. Bivša prestonica Malte u kojoj danas živi samo 300 ljudi, tj. 25 najbogatijih porodica ove mediteranske države. Zatim, Sliema. Ono što su u Francuskoj Kan ili Nica, na Malti je Sliema, kako ovaj grad zovu meštani. To je i grad diskoteka koje garantuju lud provod.
A ako posle svega nabrojanog još nije jasno šta je Malta, onda vam za kraj nudimo i jednu impresiju koja je dočarava na najbolji mogući način. Dakle, Malta je nešto kao da ste u istom trenutku u Tunisu, Italiji, Grčkoj i Španiji.
Ukoliko se pojavite u ovom rajskom prostoru, zapamtite i ovo kako bi vaš doživljaj bio potpun. Malteški specijaliteti su: pastizzi (sa sirom), timpana (makaroni sa sirom i jajima) i fenek (zec). Vredi probati uz napomenu da malteška kuhinja ima sve odlike mediteranske, posebno siclijanske čiji je uticaj zapravo i najveći.
Posetili smo je kako bi upoznali znamenitosti o kojima se kod nas uglavnom malo ili ni malo ne zna, da saznamo šta to rade, kako žive i koliko zaradjuju radnici iz Srbije kojih je tamo poslednjih godina sve više i da vidimo kakofunkcioniše u 2018. godini, kada je Evropska prestonica kulture. Jer, treba znati da Malta ima najveći broj istorijskih i kulturnih znamenitosti
na svetu!

***

Osnovni podaci o Malti
Konačno, i zapažanje putopisca: Čim kročite na ostrvo osetićete mirise mora i rastinja mediterana, lepo umereno toplo vreme i uočiti dominantno bež peščanu boju nevelikih (3-5 spratova) kockastih zgrada ravnih krovova (uticaj arapske arhitekture), vožnju levom stranom i engleski jezik koji svi znaju i koji je uz malteški službeni jezim države. Kako se i ne bi osećao
uticaj Engleske čija je Malta vekovima bila (sve do 1964. kada je stekla nezavisnost) a i danas je, od preko milion turista koje ovde godišnje dodje, nauporedivo najviše Engleza! Čim malo zađete na ostrvo primetise mnoštvo crkava i vodič vam odmah saopštava da ih je u državi 360 i da je 98
stanovnika rimokatoličke vere, oko 500 je jehovinih svedika i oko 70 pripadnika ostalih crkava, kao što su mormoni i evengelisti. Primetili smo i jednu džamiju. Sveci zaštitnici Malte su Sveti Pavle, Agata i Georgije.
Drugi kuriozitet koji saznajemo je da na ostrvima Malte nema ni reka, ni izvora, ni jezera. Piju flaširanu vodu iz uvoza, za sve ostalu preradjenu morsku. I treće – možda najčudnije je saznanje da Malta proizvodi samo oko 20 odsto robe za vlastite potrebe a nema ni domaćih
energetskih izvora.
Kako i od čega onda žive – pitanje je koje i nismo morali podstavljati jer se za to pobrinio naš turistički vodič saopštivši nam da je do 19. veka ekonomija Malte bila ograničena na proizvodnju pamuka, duvana i brodogradnju. Otvaranje Sueckog kanala 1869. značajno je
pogodovalo malteškoj privredi zbog povećanog broja brodova koji su pristajali u ovdašnje luke kako bi se ponovo snabdeli gorivom. Danas su najznačajniji malteški resursi krečnjak, povoljan geografski položaj i produktivna radna snaga. Turistička infrastruktura značajno se povećala
poslednjih nekoliko godina. U poslednje vreme privredi zemlje značajno doprinosi i filmska produkcija, budući da se na Malti svake godine snimi nekoliko visokobudžetnih stranih filmova. Zemlja je danas i izvoznik usluga kao što su bankarstvo i finansije. Trenutno se Malta i Tunis dogovaraju o iskorišćavanju podmorskog prostora između te dve zemlje, najvećim delom zbog vađenja prirodnog gasa.
Rečju – Malta je zemlja koja ima sve. Bogatu istoriju, zapanjujuću prirodu, čudesnu arhitekturu, razvijenu infrastrukturu, brdo arheoloških i kulturnih znamenitosti, visok standard svih stanovnika, mnoštvo multimilionera…

***

Srbi na Malti
Od Maje Braun našeg konzula na Malti saznajemo da je srpskih državljana sve više na Malti. Ranije su mahom dolazili u letnjim mesecima kao sezonski radnici na ugostiteljskim poslovima pri hotelima, restoranima i barovima a u poslednjih nekoliko godina sve više ih se zapošljava i ovde živi. Gospodja Braun zna da je na Malti trenutno oko 3.000 ljudi iz Srbije sa radnom dozvolom, a procenjuje da ih je ilegalno još triput više, rade
uglavnom u gradjevinarstvu (kao majstori, fizikalci ili čuvari), ugostiteljstvu (kuvari, konobari, barmeni i obezbedjenje) i turizmu (sobarice, spremačice ili čistačice po hotelima) za platu od 5- 8 evra po satu, a radi se 8-9 sati dnevno, s tim što se rad subotom i nedeljom plaća kao
prekovremeni. Stan se može iznajmiti za oko 500-700 evra plus svi ostali troškovi. Poznavanje engleskog ili malteškog jezika se podrazumeva, kolektivni ugovor se sklapa na godinu dana, posle čega produžavaju boravak, naravno u zavisnosti od želje poslodavca.
U razgovoru sa beogradjaninom Ljubomirom Popovićem, koji ovde radi kao barmen više od godinu dana, saznajemo da je više nego zadovoljan kako prijemom i relativno lakom i jednostavnom procedurom pronalaska posla i regulisanja statusa, uključujući i dozvolu stalnog boravka, tako zemljom i uslovima boravka, visinom zarade i konforom boravka i života na
Malti.
Kako se posao, ne samo sezonski, relativno lako može naći, ljudi iz Srbije je u ovoj zemlji sve više, naravno uz uslov da znaju i hoće da rade, a da su pre toga u Srbiji pribavili potrebne papire – potvrdu od suda da nisu pod istragom i osuđivani, od MUP potvrdu da niste evidentirani kao
izvršioci krivičnih dela, da pribave pismo preporuke firme u kojoj su tri godine radili posao koji će raditi na Malti, da na engleskom jeziku i evropskom obrascu napišu vlastiti CV, što se posle predaje detaljno provarava interpolovim kanalima (gde se CV i pismo preporuke smatraju
zvaničnim dokumentom i zbog prevare možete da dobijete dve godine robije).
Ako izuzmeno najbitnije – posao, zaradu, lepotu arhitekture, mora, države uopšte, na Malti mi se neobično sviđa činjenica što nema krađe, kriminala i nasilja, niti ružnih vesti i straha od preživljavanja – što su dovoljno privlačni razlozi da se ovde radi i živi! Ja radio 6 kilometara od mesta stanovanja i na posao odlazim motorom koji ostavljam gde god stignem na ulici, nikad i nigde ga ne zaključavam, čak ni noću, i nikad mi ga niko nije dirnuo, nekmoli ukrao – kaže Milan Marić Jagodine.

***

Kopno na putu Mornara
Nikola Graovac je u Novom Sadu završio turizmologiju, godinama nije mogao naći posao i kako odlično govori engleski zaposlio se u La Valeti, agenciji koja kruzerom upoznaje turiste Maltom. Pun je hvale o državi, zaradi i životom, ali zabeležili smo ponešto od onog što kaže
turistima:
Malta je mala ostrvska država koja se nalazi u Sredozemnom moru na manje od sto kilometara udaljenosti od Italije i manje od tri stotine kilometara od Tunisa. Po državnom uređenju je republika čiji su parlamentarni sistem i javna uprava uveliko oblikovani po ugledu na
britanski. Bila je i ostala važna strateška tačka plovidbe Mediteranom i stanica trgovačkih i osvajačkih pohoda. Čine je pet ostrva – najveće Malta i manja, Gozo i Komino su naseljena, a Kominoto i Filfla nenaseljena. Privlači veliki broj turista prelepim plažama, istorijskim spomenicima i arheološkim nalazištima. Glavnui grad Valeta, najveći grad Birkirkara, službeni jezici malteški i engleski, članica EU od 2004, površima 316 m2, stanovnika po popisu od 2011 – 416.000. Zbog svoje veličine, ima jednostepenu podelu države na 68 opštine. Granica ni među opštinama ni medju naseljima se i ne primećuje jer je Malta preneseljena (1.282 stan./km²) pa sve deluje kao jedan grad sa mnoštvom prigradskih naselja i ovećih stambenih četvrti.

***

Popajevo selo
Priču o La Valeti, Mosti, Mednoj…ne bi znali kratko ispričati, zato ćemo o jednoj turističkoj znamenitosti – pravom malom “selu”, čuvanoj atrakcija koju vredi posetiti. Mesto gde je sniman film Popaj davne 1980. godine, danas privlači veliki broj turista i za trenutak se možete vratiti u period detinjstva, naročito oni malo stariji koji su gledali crtaće o mornaru Popaju,
njegovoj devojci Olivi i strašnom Badži. Takođe, ovde postoji mala plaža, tako da se možete kupati.
Od Stevana Sekulića iz Subotice, koji tu radi kao konobar, saznajemo da su selo 1979. izgradili ‘’Paromount’’ i ‘’Volt Dizni’’ kojima je trebalo ribarsko selo u zabačenoj malenoj uvali, jer u filmu nije smelo biti automobila. Prvobitnu verziju crtanog fuilma režiser Robert Altman je
želeo da pretvori u igrani pa je za 7 meseci rada ovda sagrađeno 40 kućica različitih oblika i sadržaja. To je i danas jedina živa scenografija u Evropi, turistička atrakcija koju ljudi posećuju, iznajmljuju kućice i borave u njima ili samo obilaze i usput prisustvuju nekom od zabavnih programa, uključujući i upoznavanje sa junacima filma koji na svakih sat vremena izlaze na pozornicu i ‘’nesto’’ odigraju. A na raspolaganjima im je i predivna mala plažica sa plutajućim
trambulinama, platformama za sunčanje i još puno toga.

***

Hoteli, plaže, hrana i piće
Ima ih oko 820! Na Malti se može odsesti u luksuznim hotelima u Valeti, kakvi su Palace, Phoenicia, InterContinental, Excelsior… ili u rizort kompleksima i hotelima koji se nalaze na morskoj obali na ostrvu. I skromniji hoteli sa tri zvezdice Valentina, Osborne, Castille, Carlton,
Imperia, Dolmen, San Antonio, Alina, Burdžiba… izvanredni su!
Na Malti su većinom zastupljene kamenite plaže, ali postoji i određeni broj peščanih plaža.
Iako su kamenite plaže uglavnom manje privlačne, na Malti ne možete ostati ravnodušni, jer uvek ima puno ljudi i prisutna je opuštena atmosfera. Neke od peskovitih plaža koje možete posetiti su Golden Bay, Paradise Bay, Melieha Bay. Melieha je najveća plaža, dok se na Golden Bay plaži u letnjem periodu u večernjim časovima često okupljaju mladi koji zapale vatru, donesu gitaru i uživaju u zvucima muzike i mora.
Malteška kuhinja je tipična mediteranska koja se temelji na svežim lokalnim sezonskim proizvodima i plodovima mora. U lokalnoj kuhinji postoje brojna jedinstvena jela koja su nastala spojevima raznih kuhinja. Najveći je uticaj italijanske kuhinje, posebno sicilijanske, ali postoje i
uticaji tuniške, španske, berberske, te u novije vreme britanske i francuske kuhinje.
U malteškim domaćinstvima, malteška kuhinja je i dalje vrlo popularna, kao i u restoranima. Ipak, vrlo su česti spoljni uticaji na lokalnu gastronomiju. Tako se uz tradicionalnu kuhinju pojavljuju i elementi ne samo evropskih i afričkih, nego i azijskih i severnoameričkih kuhinja.
Pojedina ostrva takođe imaju svoje specijalitete. Popularna lokalna jela su ftira biż-żejt, ġbejniet, pastići i Ros il-Forn. Tu je i čuveni pastizzi. To je pecivo, koje je najsličnije našoj piti sa sirom, ali je jako ukusno i maltežani vole da započnu svoj obrok baš sa pastizziem. Pored toga, tu je lampuki pita, koja je zapravo riblja pita. Takođe, probali smo ribu i morske plodove, kao i zečetinu kuvanu u crnom vinu. Sve je za naše prilike neobično ali odlično!
Dosta se jede riba i piju malteška ili talijanska vina. Malteški specijaliteti su tuna, hobotnica, malteški zec i pikantne kobasice. Ako volite slatkiše ima svega, ali morate probati slatko savršenstvo Cinnabon.

***

Šoping i izleti
Malta baš i nije neki najsrecniji izbor za šoping u poredjenju sa drugim turistički atraktivnim zemljama, mada može se svašta nešto kupiti, ponajviše kojekakvih mrnđalica za decu, pretežno kineske proizvodnje. Ali, ruku na srce, gotovo sve svetske firme imaju ovde prodavnice, za naš
džep preskupe.
Pored istorijskih i drugih značajnih lokaliteta, na Malti je moguće i malo uživanja na brojnim kruzerima. Svakodnevno, ili nekoliko puta nedeljno, su u ponudi razne zanimljive celodnevne ture, medju kojima su krstarenje oko Malte , Plava Laguna i Komino, krstarenje oko svih ostrva Malteskog arhipelaga itd… Zaista se može provesti jedan lep dan na brodu uz kupanje u moru, lagunama i snorkelingu. Takodje su veoma zanimljive i noćne ture. Provesti jedno zanimljivo veče na guletu uz dobru nuziku, igru, rum punch, veceru i vino a moguce je i noćno kupanje u blizni St Paul ostrva. Poskupo je ali atraktivno i nezaboravno!
Sa Malte smo takodje odlazili na Siciliju. Vozi se brzim katamaranom ujutru a vratili uveče. U jednom izletu smo obilazi Polzalo,Taormina i Etna a u drugom Polzalo, Kataniu, Etnu i Modicu. Šta reći osim iskreno – ništa naročito a opet fantastično!

Dragan Pejić, Novi Sad
Diplomirani politikolog, 69 godina

Fotografija: wiki.commons


Šta je Draganova nagrada i zašto su ove priče i pesme, evo već petu godinu zaredom, sastavni deo Penzina: Draganova nagrada 2019.

Knjigu u PDF-u sa nagrađenim i pohvaljenim radovima sa konkursa Draganova nagrada 2019, u izdanju UG Snaga prijateljstva – Amity, možete naći ovde: “Putujući spomenar“.

%d bloggers like this: