Za razliku od Srbije gde „reformom penzija“ nazivamo banalne poteze poput smanjenja penzija ili produženja granice starosti i radnog staža, u nekim zemljama „reforme“ suštinski menjaju sistem i imaju dalekosežnije i složenije posledice za pojedinca i ekonomiju zemlje.
Od aprila 2015. godine Velika Britanija otvara penzione fondove i pruža mogućnost građanima da slobodno raspolažu sa ovim novcem po svojoj volji. Tim povodom list Independent piše:
– Samo zato što ste godinama daleko od penzije, ne znači da možete bezbrižno ignorisati ono što se danas dešava sa penzijama. Promene pravila od ove godine uticaće na ljude u narednim decenijama, a milioni će možda proći i gore nego što bi im se desilo po trenutnim pravilima.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Naime, ova promena znači da se Britancima otvara mogućnost da novac investiraju na vreme, u dodatno obrazovanje, privatan biznis, nekretnine i drugu imovinu, ali, još i lakše, da novac potroše pre vremena i da pozne godine dočekaju u bedi.
Prema istraživanju Međunarodnog centra za dugovečnost (International Longevity Centre) veliki broj ljudi koji su pred penzijom nisu spremni za ovakvu slobodu. Većina kaže da želi da sačuva ovaj fond za garantovana primanja do kraja života, uz nadu da će se zaštiti od inflacije, ali mnogi su previše zbunjeni da bi znali šta da rade sa ovim novcem.
Ukoliko se ne poradi na edukaciji i informisanju, mnoge generacije penzionera srešće se sa istom konfuzijom.
– Hitno je potrebno pomoći ljudima da razumeju bolje kako radi penzioni sistem i šta su im mogućnosti da bi najbolje iskoristili penzioni fond. I nakon decenija štednje za penziju mnogi ljudi ne razumeju koncept penzija i to ih dovodi u rizik da donesu loše odluke – kaže Ros Altmann, autorka izveštaja.
Ovaj izveštaj je poslednja kritika u nizu na račun vlade i načina na koji vodi ove promene. Vlada je obećala da će obezbediti vodiče za ljude kojih se ovo tiče, ali zatim je svega 300 ljudi zaduženo za ovaj težak posao, što se ispostavilo kao nedovoljno.
Sličan izveštaj iz Škotske pokazuje da svaki peti vlasnik ličnog penzionog fonda planira ovaj novac da iskoristi za brigu o starijem rođaku (najčešće roditelju), ili za kupovinu nekretnine za decu.
Drugim rečima, kratkoročne finansijske potrebe su snažnije od dugoročnih razloga zbog čega se uopšte počelo sa penzionom štednjom. Tako svi koji novac iskoriste za bilo šta drugo osim za dalju štednju jednog dana mogu da zažale, piše Independent.