Botanička bašta „Jevremovac“ organizuje izložbu „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva“ povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Autorke izložbe „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva“ su dr Maja Lazarević i dr Tamara Rakić, vanredne profesorke Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dizajn (uključujući i naslovnu fotografiju ovog članka) potpisuje Una Korica, diplomirani inženjer arhitekture.
Izložba „Dani ramondi“ svečano je otvorena baš na Dan primirja, 11. novembra 2021. godine u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autorke izložbe su održale predavanje o ramondama.
Na otvaranju izložbe je govorio prof. dr Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Gordana Subakov Simić, upravnica Instituta za botaniku i Botaničke bašte „Jevremovac“.
Simbol vaskrsa Srbije i srpske vojske i podsetnik na velika imena srpske botanike
Otvarajući postavku „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva“ dekan Stanisavljević je rekao da istorija i botanika imaju izuzetan značaj kako za državu, tako i za ovu visokoškolsku ustanovu.
„U Britaniji se, u znak sećanja na žrtve Velikog rata, na reverima nosi cvet bulke, u Francuskoj različak, a u našoj zemlji simbol primirja je Natalijina ramonda. Mnogi je zovu i biljkom feniks, a Beograđani će imati priliku da, na izložbi u Botaničkoj bašti Jevremovac, do 15. novembra vide žive primerke tri cveta – Natalijine, srpske i pirinejske ramonde“, rekao je prof. dr Stanisavljević.
„Kao simbol praznika, uzet je cvet Natalijine ramonde u znak sećanja na najveća stradanja kako civilnih, tako i vojnih žrtava koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu. Simbolika Natalijine ramonde leži u činjenci da je ova biljka, kao feniks vaskrsla iz pepela, kao što je i srpska vojska posle svih stradanja i gubitaka koje je podnela, izašla iz Velikog rata kao pobednik“, dodao je prof. Stanisavljević.
„Natalijna ramonda nije samo simbol stradalačkih istorijskih događaja našeg naroda, već nas za nju vezuju i najveća imena srpske botanike počevši od Josifa Pančića, Save Petrovića, Nedeljka Košanina pa do profesorke Branke Stevanović, akademika Vladimira Stevanovića“, kazala je prof. dr Gordana Subakov Simić.
Izložba će biti otvorena od 11. do 15. novembra, od 9 do 16 sati. Postavljena je ispred velikog staklenika Botaničke bašte „Jevremovac“. Posetioce će kroz izložbu voditi stručni vodiči Botaničke bašte.