Beograd ima najveću zaposlenost i najveće plate

Beograd ima najveću zaposlenost i najveće plate, što ne iznenađuje uopšte. U ekonomiji glavnog grada glavno mesto zauzimaju uslužne delatnosti.

Prosečna zarada u Beogradu iznosi 124 odsto republičkog proseka. Glavni grad Srbije je tako, grad sa najvećom proečnom zaradom u zemlji.

Ovo ne iznenađuje, baš kao ni podatak da Beograd ima i najveću stopu zaposlenosti. Ona je za sedam odsto veća od proseka zaposlenosti Srbije, ali ne prednjači u odnosu na ostale delove Srbije, kada je reč o izvozu.

Ovo je objavljeno u analizi o regionalnoj ekonomskoj asimetričnosti iz publikacije Trendovi drugi kvartal 2020. Republičkog zavoda za statistiku.

Neujednačen ekonomski rast u Srbiji poslednjih decenija doprineo je, kako se ocenjuje, produbljivanju već postojećih teritorijalnih nejednakosti.

Nivo razvijenosti regiona, meren prosečnim neto platama kreće u odnosu 1,5 :1. Pri tome su najniže zarade u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Prosečna neto plata u prvih šest meseci ove godine u Beogradskom regionu iznosila 73.277 dinara. Kada se uporedi sa republičkim prosekom koji je iznosio 59.222 dinara, prosečna zarada u glavnom gradu iznosi 124 odsto prosečne u državi.

Prosek u Vojvodini je iznosio 56.285 dinara – 95 odsto republičkog proseka. Zaposleni u regionima Južne i Istočne Srbije, kao i Šumadije i Zapadne Srbije, primali su oko 87 odsto republičkog proseka.

Stopa nezaposlenosti u Beogradu u prvoj polovini ove godine, bila je najniža. Iznosila je 6,6 odsto ili 22 odsto ispod republičkog proseka. koji je iznosio 8,5 odsto.

Istovremeno, u regionima Južne i Istočne Srbije, stopa nezaposlenosti je iznosila 11 odsto. To je za 29 odsto više od proseka Srbije.

Beograd prednjači i u zaposlenosti. Ona u glavnom gradu iznosi 51,7 odsto, što je za sedam odsto iznad proseka Srbije.

U regionu Južne i Istočne Srbije zabeležena je najniža stopa – 45,2 odsto ili 6,9 odsto ispod republičkog proseka.

Za razliku od drugih pokazatelja, Beograd nema primat u ukupnom izvozu Srbije, gde učestvuje sa 26 odsto. To se objašnjava time da u beogradskoj ekonomiji preovladavaju uslužne delatnosti, koje se većinom plasiraju na domaćem, a ne na međunarodnom tržištu.

U izvozu prednjači Vojvodina sa učešćem od 35,9 odsto. Za njom slede Šumadija i Zapadna Srbija, 21,4 odsto i Južna i Istočna Srbija, 17 odsto.

Izvor: B92
FotografijaMarko Nikolajević za Penzin

Podsećamo: