Beograd ima najveću zaposlenost i najveće plate, što ne iznenađuje uopšte. U ekonomiji glavnog grada glavno mesto zauzimaju uslužne delatnosti.
Prosečna zarada u Beogradu iznosi 124 odsto republičkog proseka. Glavni grad Srbije je tako, grad sa najvećom proečnom zaradom u zemlji.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ovo ne iznenađuje, baš kao ni podatak da Beograd ima i najveću stopu zaposlenosti. Ona je za sedam odsto veća od proseka zaposlenosti Srbije, ali ne prednjači u odnosu na ostale delove Srbije, kada je reč o izvozu.
Ovo je objavljeno u analizi o regionalnoj ekonomskoj asimetričnosti iz publikacije Trendovi drugi kvartal 2020. Republičkog zavoda za statistiku.
Neujednačen ekonomski rast u Srbiji poslednjih decenija doprineo je, kako se ocenjuje, produbljivanju već postojećih teritorijalnih nejednakosti.
Nivo razvijenosti regiona, meren prosečnim neto platama kreće u odnosu 1,5 :1. Pri tome su najniže zarade u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.
Prosečna neto plata u prvih šest meseci ove godine u Beogradskom regionu iznosila 73.277 dinara. Kada se uporedi sa republičkim prosekom koji je iznosio 59.222 dinara, prosečna zarada u glavnom gradu iznosi 124 odsto prosečne u državi.
Prosek u Vojvodini je iznosio 56.285 dinara – 95 odsto republičkog proseka. Zaposleni u regionima Južne i Istočne Srbije, kao i Šumadije i Zapadne Srbije, primali su oko 87 odsto republičkog proseka.
Stopa nezaposlenosti u Beogradu u prvoj polovini ove godine, bila je najniža. Iznosila je 6,6 odsto ili 22 odsto ispod republičkog proseka. koji je iznosio 8,5 odsto.
Istovremeno, u regionima Južne i Istočne Srbije, stopa nezaposlenosti je iznosila 11 odsto. To je za 29 odsto više od proseka Srbije.
Beograd prednjači i u zaposlenosti. Ona u glavnom gradu iznosi 51,7 odsto, što je za sedam odsto iznad proseka Srbije.
U regionu Južne i Istočne Srbije zabeležena je najniža stopa – 45,2 odsto ili 6,9 odsto ispod republičkog proseka.
Za razliku od drugih pokazatelja, Beograd nema primat u ukupnom izvozu Srbije, gde učestvuje sa 26 odsto. To se objašnjava time da u beogradskoj ekonomiji preovladavaju uslužne delatnosti, koje se većinom plasiraju na domaćem, a ne na međunarodnom tržištu.
U izvozu prednjači Vojvodina sa učešćem od 35,9 odsto. Za njom slede Šumadija i Zapadna Srbija, 21,4 odsto i Južna i Istočna Srbija, 17 odsto.
Izvor: B92
Fotografija: Marko Nikolajević za Penzin