Živan (Beograd): Oplenačka berba grožđa

Živan (Beograd): Oplenačka berba grožđa

Priča sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna priča iz Srbije“.

Tek što sam utonuo u duboki san, željan odmora, zvoni telefon.

„Ovde Milan“, ču se glas iz slušalice. Izvini što te budim ovako rano, jurim da završavam neke poslove i celog dana neću biti kod kuće. Valjda nisi zaboravio da je u subotu berba grožđa u Topoli? Nego, ja planiram da u subotu berem svoj vinograd, kada su mi komšije slobodne, pada u nedelju odemo na vašar.“

„Važi“, rekoh ja, ali pod jednim uslovom. Želim među prvima da uđem u tvoj vinograd, da i ja osetim tu vašu čuvenu berbu grožđa.“

„U tom slučaju, moraš doći dan ranije. Moram svemu da te naučim, da mene sramotiš pred mojim komšijama, pred kojima te već dugo hvalim, da imam dobrog druga koji piše pesme o vinu, grožđu i vinogradarima. Dođi u petak, čekam te i naoružaj se olovkom i papirom.“

Kada sam ušao u Milanovo dvorište, prvo me odvede do prikolice na kojoj je bilo sve spremno za berbu. Pored kaca stajale su korpe za nošenje grožđa, a u njima vinogradarske makaze, noževi i drugi pribor za berbu grožđa. U najvećoj kaci, bio je muljač za grožđe.

„Neke stvari moraš pre da naučiš nego što ćeš ući u vinograd“, reče mi Milan. „Neću da ti se moje komšije smeju, a ja te toliko hvalim. U vinograd se odlazi rano – pre Sunca. Ne smemo dozvoliti da komšije čekaju na nas ispred vinograda. Kod nas se to zove moba – kada jedni druge ispomažu u nekim poslovima, gde je potrebno završiti poslove u što kraćem vremenu.“

Zatim mi pokaza na korpu i reče:

„Eto, tako pa će sutra biti tvoja“, a zatim mi pokaza makaze i reče:

„Bez njih se ne ulazi u vinograd. Kada priđeš čokotu, jednom rukom pridržavaš lozu čokota, dok drugom rukom sečeš rafiju sa kojom je vezan čokot. Na kraju vinograda, odaberi jednu vrstu i sa njom idi do kraja. Kada se korpa napuni, a ti na leđa, pa do kaca. U toku dana, menjaćeš sve poslove, tako da osetiš sve čari berbe grožđa. Sada idemo u kuću. Tamo nas čeka večera, pa u krevet. Sutra se ustaje na treću pesmu petlova, nema navijanja sata.“

Pored kreveta mi ostavi svoje radno odelo koje ću sutra obući, pa se izgubi iz sobe.

Cele noći kao da nisam ni spavao, čekajući na pesmu petlova, jer bi me bilo sramota da svi čekaju na mene dok se ne probudim. Na prvu pesmu petlova, obukoh radno odelo i izađoh na dvorište. Na prvu svetlost sa istoka, počeše da se pale svetla po dvorištima. Milan zakači prikolicu, ubaci još neke stvari i pođosmo prema vinogradu. U isto vreme počeše da pristižu i ostale komšije ispred vinograda. Pre ulaska u vinograd, poče i pesma. Sunčevi zraci padoše na rosno grožđe i svako puce zasija kao biseri na grudima devojaka koje se nadmeću čije će ogrlice bolje zasijati. Pored kaca počeše da pristižu prve korpe sa grožđem čija rosa se slivala niz grudi devojaka igrajući se sa sunčevim zracima i gubeći se u njihovim nedrima. Posle nekoliko odnesenih korpi grožđa do kaca, stigoh i ja na kraj vinograda sa svojim redom čokota. Milan mi sada dade novi zadatak, da ispred muljača odvajam svako puce koje nije za kacu: nedozrela, trula i osušena, a samo zrela i zdrava da stavljam u muljač.

Posle doručka, Milan mi dade rukavice i odvede me do muljača, zatim mi pokaza kako da koristim težinu tela umesto mišića i da pazim da se šipurci ne zaglave između valjaka, da ne bi cela puca odlazila u kace.
Za vreme ručka počeše i šale, kao da je miris grožđa doprineo raspoloženju koje je zavladalo među beračima. Među mladima počeše da se javljaju i simpatije, a na moj račun da bih češće morao posećivati selo, jer sam tako brzo shvatio seoske poslove. Kada se kace napuniše kominom, Milan me sa još par mladića pozva da mu pomognemo da kominu prespemo u kace u podrumu gde će komina na miru previrati do otakanja vina i pečenja komovice.

Sa završetkom berbe bližio se i kraj dana, kao da se sve uklopilo da se berba završi do zalaska sunca. Milan utovari u prikolicu sve što se našlo u odajama da ne bi zanoćilo u vinogradu, a umesto pesme započe šala dok svi ne posedaše za večeru.

Kada se berači raziđoše, Milan odahnu pa mi reče:

„Sada u krevet, valjda ćemo se probuditi dok ne počne vašar“, i kao opijen mirisom vina, baci se u krevet. Ja sa olovkom i papirom odoh u krevet da dovršim pesmu koja mi se vrzmala po glavi i čekala da je prenesem na papir. Sutradan, za doručkom, sa napisanom pesmom u ruci, osećao sam se čio i veseo, kao da sam celu noć spavao, čekajući da svoju pesmu pokažem Milanu, a on svojim komšijama, pa da sve ovo proslavimo zajedno na vašaru!

Berba grožđa

Na grozdu svetluca biserna rosa,
Jutarnjeg Sunca kupa ga plam.
Zvezda Danica na počinak pošla,
Berače dočekuje topao dan.

Zreli plodovi zemlju ljube,
Rumena lica, noge bose.
Devojačke grudi umivene rosom
Ko dukat grožđe do kaca nose.

Grozd po grozd, puce po puce,
Ruka težaka to samo ume.
Kap po kap biserne rose
I evo kaca do vrha pune.

Vinograd napušta pesma sa Suncem,
Tovar grožđa u kacama vri,
Domaćin opijen mirisom vina
Odlazi u postelju srećan da spi.

U kacama grožđe nabreklo od soka
Prozirno svetli toplinom sunca,
Kace se nadimaju, duge stenju,
Komina šapuće, a gazda bunca.

Uvek je sanjao lepe snove,
A evo snova sada na javi –
biće vina za sva veselja –
sa punim bokalom da nazdravi!

Živan S. Filipović,
penzioner iz Beograda

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *