U periodu od 19. do 29. marta 2021. godine u saradnji sa Udruženjem građana Snaga prijateljstva Amity na portalu Penzin smo sproveli anketno istraživanje o razlozima zašto se nisu svi građani stari 65 i više godina vakcinisali. Dobili smo neke veoma zanimljive odgovore.
Članak Zašto se nisu svi građani stari 65 i više godina vakcinisali? (anketa) privukao je pažnju posetilaca portala Penzin. U periodu u kom je anketa bila otvorena (19.-29. mart) tekst je pročitalo 1.655 posetilaca Penzina.
Od 234 učesnika ankete, njih 186 ju je popunilo na portalu Penzin, a još 48 je učestvovalo u telefonskoj anketi UG Amity. Osobe koje su popunjavale anketu prvo su se izjašnjavale da li je razlog što se još uvek nisu vakcinisali taj što to uopšte ne žele ili nije da ne žele, već postoji drugi razlog što to još uvek nisu uradili.
Više od 57 odsto učesnika ankete je odgovorilo da ne odbija vakcinaciju, dok je skoro 43 odsto učesnika odlučno odgovorilo da ne želi da se vakciniše.
Obe grupe su mogle da izaberu jedan od ponuđenih odgovora šta je razlog zašto se nisu još uvek vakcinisali odnosno zašto ne žele da se vakcinišu ili da sami navedu razlog.
Zašto se nisu još uvek vakcinisali oni stariji koji to žele?
Među onim učesnicima ankete koji su naveli da se još uvek nisu vakcinisali i kao razlog odabrali neki od ponuđenih odgovora, najviše njih – 23 odsto, označilo je: „trenutno postojanje kontraindikacija“. „Nemogućnost da primi željenu vakcinu“ je razlog koji je označilo 17 odsto anketiranih, a „strah od eventualnih posledica“ njih 13 odsto.
Svaki deseti učesnik ankete kao razlog zašto se još nije vakcinisao navodi to što nema dovoljno informacija.
Nedavno preležan kovid je odgovor koji je navelo osam odsto anketiranih. Manji procenat učesnika ankete je izabrao odgovore: „članovi porodice se nisu vakcinisali“ – četiri odsto, „stariji ne treba da budu prioritetna grupa” – tri odsto i „uverenje da koronavirus nije opasan“ – dva odsto.
Pored velikog broja ponuđenih odgovora, više od trećine osoba koje su popunjavale anketu je napisalo svoj specifični razlog. Ove razlozi mogu da se podele u tri grupe:
- čeka se poziv
- čeka se dolazak mobilne ekipe za vakcinaciju
- nemogućnost odlaska na mesto vakcinacije
U okviru grupe odgovora onih koji čekaju poziv, pored većine koja čeka nakon što se prijavila, ima i onih koji čekaju a da se nisu prijavili.
Ima i onih koji se nisu vakcinisali jer žele da se prethodno posavetuju sa svojim lekarom. Mnogi lekari, svih specijalnosti, trenutno su angažovani i u kovid-sistemu.
Zašto neki stariji ne žele da se vakcinišu?
Oni koji su naznačili da ne žele da se vakcinišu takođe su mogli da kao razlog izaberu neki od ponuđenih odgovora ili da sami napišu odgovor.
Jedna trećina anketiranih kao razlog zašto se neće vakcinisati navela je „strah od mogućih posledica“. „Postojanje kontraindikacija” je kao razlog navelo 19 odsto. Njih deset odsto je označilo odgvor “već preležani kovid”. Kao razlog zašto su odlučni u nameri da se ne vakcinišu, devet odsto anketiranih je navelo “uverenje da koronavirus ne postoji“. Razlog “članovi porodice se neće vakcinisati” je navelo šest odsto onih starijih koji odbijaju vakcinaciju.
Odgovori onih koji su želeli da sami navedu specifičan razlog zašto se neće vakcinisati, mogu se podeliti u četiri grupe:
- nepoverenje u vakcinu i kontradiktorne informacije
- ne kreće se mnogo i poštuje mere
- strah od igle
- neprekidno mutiranje virusa
Specifični komentari
Evo nekih od komentara koji su uneti u obrascu ankete, na Fejsbuk stranici Penzina ili su zabeleženi tokom razgovora sa onima koji su se javljali direktno UG Snaga prijateljstva – Amity:
„Imam 75 godina i od nečega moram umreti. Živim na selu, imamo veliku kuću, nas tri člana imamo svako po sobu, često sam napolju, najmanje pet puta izlazim da ložim vatru zato što je kotlarnica u drugoj prostoriji. Šetam redovno najmanje sat dnevno, zdravo se hranim, nisam u bliskom kontaktu ni sa ukućanima, doručkujem, ručam i večeram sama zato što su oni na poslu, inače retko izlazim izvan dvorišta, baš zbog rizika zaraze. Ako slučajno negde moram da odem poštujem mere opreza.“
„Čekam potpune informacije o kovid-pasošu. Onda ću se vakcinisati vakcinom koja se bude priznavala u zemljama EU. To mi je važno zbog odlaska u Hrvatsku odakle sam izbegao 90-ih.“
„Ne želim da budem zamorče.“
„Nisam se snašla. Šta je sa nama koji imamo neke hronične bolesti? Meni treba savet: endokrinologa, kardiologa, urologa, alergologa. Nisam protiv vakcinacije, ali neću da me neko pita da li sam alergična penicilin, imate li neku ozbiljnu bolest i tačka.“
„U nedoumici sam zbog oštre i neprimereno kontradiktorne kampanje. Čim se u nešto upliću politićke stranke, kredibilitet pada.“
„Verujem stručnjacima koji kažu da populacija 70+ ne bi trebalo da se vakciniše. Imunološki odgovor može biti toliko jak, da ugrozi zdravlje više od samog virusa, a pritom vakcina suzbija prirodni imunitet.“
„Pa šta vi mislite, stariji od 65 godina nisu više neobrazovani kao nekad, prošli smo puno toga do sada, stekli mudrost godina, slušamo, gledamo, na internetu smo, čitamo inostranu i našu štampu, ali svakako, treba nam više vremena da se odlučimo od koje smrti umrijeti.“
Redefinisati informativne sadržaje i povećati broj mobilnih ekipa
Rezultati ove ankete ukazuju da je neophodno redefinisati informativne sadržaje koji se plasiraju preko medija o kovidu, vakcinaciji i vakcinama. Kontradiktorne informacije ili nedostatak informacija su ključni uzroci straha. Jasne, proverene i na pravi način plasirane informacije smanjile bi strahove ili eliminisale, odnosno svele na najmanju moguću meru nepoverenje i nedoumice kod starijih osoba.
Informacije i poruke ne treba da šalju političari, čak ni članovi kriznog štaba. Informacije o kovidu i vakcinaciji treba da daju stručnjaci.
Rezultati ankete ukazuju i na to da ima starijih osoba koje su nepokretne i koje duže od mesec dana čekaju mobilnu ekipu da ih vakciniše.
Ova anketa je deo projekta udruženja građana „Snaga prijateljstva“ – Amity koji je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“ koji sprovode Helvetas – Swiss development organization i Građanske inicijative.
Fotografija: Canva