Početna Magazin Godine Društvo Uticaj generacija na ekonomiju – Tiha generacija (1)

Uticaj generacija na ekonomiju – Tiha generacija (1)

Dobre ili loše, osobine i način poslovanja tzv. Tihe generacije ostavili su dubok trag na svetsku ekonomiju i društvo u kome živimo. 

Tiha generacija ima reputaciju vrednih radnika koji ne protestuju. „Tihi“ se opisuju kao fatalisti, konvencionalni, prilagodljivi. Oni su uvek spremni za najgore, ali se nadaju najboljem.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Verovatno najbolji predstavnik ove generacije u svetu ekonomije jeste Voren Bafet (1930): marljiv, konvencionalan i diskretan. Voren je milijarder, ali živi, hrani se, stanuje, oblači se i koristi prevoz (izuzev kada se radi o poslu) kao i većina običnog sveta. Investirao je ne rizikujući. Izabrao je neke veoma dobre kompanije, investirao dugoročno i pobedio mlade lavove koji su ulagali u rizičnije poslove. On je doživeo i preživeo pucanje internet mehura iako su ga svi nazivali „Čovekom prošlosti“.

„Tihi“ su držali uzde društva tokom srećnih ekonomskih vremena
koja su došla nakon naftne krize 70-ih, obuhvatala početak masovne proizvodnje personalnih računara, pad Berlinskog zida, Prvi zalivski rat, sve do vremena internet revolucije. Njihova mladost bila je narušena ekonomskom krizom i ratom, ali njihova marljivost i konvencionalnost postavile su osnovu za relativno stabilan rast između 1980. i 2000. godine.*

Alen Grinspen (1926), predsednik Američke centralne banke (FED) do 2006. godine, takođe je predstavnik tihe generacije. Mladost mu je bila obeležena posledicama kraha 1929. godine, koji je bio praćen bankarskom i ekonomskom krizom. Do rata, on je uspeo da ovlada veštinom kontrolisanja inflacije i upravljanja krizama. Magični Grinspen je uspevao da izbegne sve katastrofe. Pa… Skoro sve.

Mnogi ga optužuju da je njegovo tretiranje internet mehura bilo okidač krize drugorazrednih (subprime) hipotekarnih kredita koja se desila nekoliko godina kasnije.
Nesumljivo želeći da bolje reguliše tržište i izbegne scenario iz 1929, on je zaista vodio izuzetno ekspanzivnu politiku sa veoma niskim kamatnim stopama, umesto da ih konstantno koriguje. Stalno se brinuo da obuzda inflaciju. Optužen, rekao je da je pogrešio što je verovao da je u interesu organizacija, kao što su banke, da zaštite svoje akcionare i deonice u kompanijama.

*Misli se na globalni ekonomski rast